Chronological

Мелхиседек

7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, ² а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« ³ Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.

⁴ Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. ⁵ Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. ⁶ Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – ⁷ а нема сумње да увек већи благосиља мањег. ⁸ И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. ⁹ Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, ¹⁰ јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

Исус сличан Мелхиседеку

¹¹ Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? ¹² А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. ¹³ Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. ¹⁴ Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. ¹⁵ А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, ¹⁶ који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. ¹⁷ Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«^(A)

¹⁸ Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна ¹⁹ – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

²⁰ А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, ²¹ а он са заклетвом Онога који му је рекао:

²² На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

²³ И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, ²⁴ а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. ²⁵ Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

²⁶ А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, ²⁷ који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. ²⁸ Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.

Првосвештеник новог савеза

8 Главно у овоме што је речено јесте да имамо таквог првосвештеника који је сео здесна престолу Величанства на небесима, ² који служи у Светилишту, у правом Шатору који је подигао Господ, а не човек.

³ Сваки првосвештеник се поставља да приноси дарове и жртве. Зато је било неопходно да и овај има нешто да принесе. ⁴ Да је на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту већ има оних који по Закону приносе дарове, ⁵ оних који служе слици и сенци онога што је на небу. Зато је Мојсије био упозорен када је требало да подигне Шатор: »Пази«, рече, »да све начиниш према узору који ти је показан на гори.«^{(C) 6} Али, Исус је добио онолико изврснију службу од њихове колико је савез чији је он посредник бољи и заснован на бољим обећањима.

⁷ Да је први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други. ⁸ Јер, Бог, прекоревајући их, каже:

»Ево, долази време, каже Господ, када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. ⁹ Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта. Јер, они нису остали верни моме савезу, па сам се и ја окренуо од њих, говори Господ. ¹⁰ А ово је савез који ћу склопити са израелским народом после тог времена, говори Господ: ставићу своје законе у њихове мисли и написати их на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. ¹¹ И нико више неће морати да учи свога суграђанина ни свога брата говорећи: ‚Упознај Господа‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима. ¹² Јер, опростићу им њихове неправде и више се нећу сећати њихових греха.«^(D)

¹³ Рекавши »нови савез«, онај први је прогласио застарелим. А оно што застарева и овештава, није далеко од нестанка.

Божија служба у земаљском Шатору

9 И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште. ² Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња. ³ Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама, ⁴ а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза, ⁵ а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.

⁶ Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу, ⁷ а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања. ⁸ Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора. ⁹ То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи, ¹⁰ пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.

Христова крв

¹¹ А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, ¹² и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. ¹³ Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, ¹⁴ колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт,^[a] да можемо да служимо Богу живоме.

¹⁵ А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.

¹⁶ Јер, тамо где постоји завештање^[b] неопходно је да се утврди смрт завештаоца, ¹⁷ пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. ¹⁸ Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. ¹⁹ Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, ²⁰ говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«^(E). ²¹ Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. ²² А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.

²³ Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. ²⁴ Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. ²⁵ И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу, ²⁶ јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех. ²⁷ И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд, ²⁸ тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.

Христова жртва принета једном заувек

10 Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. ² Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. ³ Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, ⁴ јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.

⁵ Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:

⁸ Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. ⁹ А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. ¹⁰ У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.

¹¹ Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. ¹² А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна ¹³ и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. ¹⁴ Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.

¹⁵ А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:

¹⁷ И:

¹⁸ А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.

Позив на истрајност

¹⁹ Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, ²⁰ новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, ²¹ и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, ²² искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. ²³ Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. ²⁴ Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. ²⁵ Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.

²⁶ Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех, ²⁷ него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике. ²⁸ Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока. ²⁹ Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости! ³⁰ Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«^(I), и: »Господ ће судити свом народу«^(J). ³¹ Страшно је пасти у руке Бога живога!

³² Сећајте се оних првих дана када сте, тек просветљени, поднели тешку борбу пуну страдања. ³³ Понекад сте били јавно извргнути порузи и невољама, а понекад сте стајали раме уз раме с онима с којима се тако поступало. ³⁴ Саосећали сте са сужњима и с радошћу примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање.

³⁵ Не одбацујте, дакле, своје поуздање – донеће вам богату награду. ³⁶ Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао. ³⁷ Јер:

³⁹ Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.