Beginning
1 Реч ГОСПОДЊА која је дошла Осији сину Бееријевом у време Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, и Јаровама сина Јоашевог, цара Израела.
Осија се жени блудницом
2 Када је ГОСПОД први пут говорио преко Осије, рече му: »Иди и ожени се блудницом и имај с њом децу блудничења, јер се земља одала блуду окренувши се од ГОСПОДА.«
3 И Осија узе за жену Гомер кћер Дивлајимову, и она затрудне и роди му сина.
4 ГОСПОД му рече: »Дај му име Јизреел, јер ћу ускоро казнити Јехуову владарску кућу због покоља у Јизреелу и учинити крај Израеловом царству. 5 Тога дана ћу у долини Јизреел сломити Израелов лук.«
6 Гомер опет затрудне и роди кћер, а ГОСПОД рече Осији: »Дај јој име Ло-Рухама[a], јер више нећу волети израелски народ и нећу му опростити. 7 Али, волећу народ Јуде и спасти га ГОСПОДОМ, његовим Богом, а не луком или мачем или битком или коњима или коњаницима.«
8 Када је престала да доји Ло-Рухаму, Гомер опет затрудне и роди још једног сина.
9 Тада ГОСПОД рече: »Дај му име Ло-Ами[b], јер ви нисте мој народ, а ја нисам ваш Бог.«
Обећање обнове Израела
10 »Али Израелаца ће опет бити као песка на морској обали, који не може да се измери ни преброји. На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘. 11 Народ Јудин и народ Израелов опет ће се ујединити и изабрати себи једног вођу, па ће живети у благостању у земљи[c], јер ће дан Јизреела бити велик.
2 »Кажите својој браћи: ‚Ами[d]‘ и својим сестрама: ‚Рухама[e]‘.«
Израел је Божија неверна жена
2 »Поведите парницу против своје мајке,
поведите парницу јер ми није жена,
а ја јој нисам муж.
Нека одбаци блудничење од себе
и прељубу између својих дојки,
3 да је не скинем голу
и не учиним да буде као на дан свога рођења,
да је не претворим у пустињу,
у земљу испуцалу да је не претворим
и не уморим је жеђу.
4 »Њену децу нећу волети,
јер су деца блудничења.
5 Мајка им се одала блуду
и зачела их у срамоти.
Рекла је: ‚Ићи ћу за својим љубавницима,
онима који ми дају хране и воде,
вуне и лана, уља и пића.‘
6 Зато ћу јој пут преградити трњем,
оградити је зидом да не нађе пут.
7 Трчаће за својим љубавницима,
али их неће стићи;
тражиће их, али их неће наћи.
Тада ће рећи:
‚Вратићу се свом првом мужу,
јер ми је пре било боље него сада.‘
8 А није знала да сам јој ја давао жито,
младо вино и уље
и засипао је сребром и златом
од којих су правили Ваале.
9 Зато ћу јој узети своје жито када сазри
и младо вино када му буде време.
Узећу и своју вуну и лан,
који би јој били да своју голотињу покрије.
10 Сада ћу њену срамну голотињу разоткрити
наочиглед њеним љубавницима.
Нико је неће избавити из моје руке.
11 Окончаћу сва њена славља:
њене светковине, младе месеце, суботе
– све њене празнике.
12 Упропастићу јој лозу и смоквина стабла,
за које је говорила:
‚Они су ми плата од мојих љубавника.‘
У шикару ћу их претворити,
да их дивље животиње обрсте.
13 Казнићу је за дане када је Ваалима палила кâд,
китила се прстењем и накитом
и трчала за својим љубавницима,
а мене заборавила«,
говори ГОСПОД.
Израел ће се покајати
14 »Зато ћу је сада намамити,
одвести је у пустињу и нежно јој говорити.
15 Тамо ћу јој дати винограде
и Долину невоље[f]
у двери наде претворити.
Тамо ће певати[g] као у дане своје младости,
као онога дана када је изашла из Египта.
16 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»зваћеш ме ‚мужу мој‘,
а више ме нећеш звати ‚мој Ваале[h]‘.
17 Скинућу јој с усана имена Ваала –
њихова имена неће се више помињати.
18 Тога дана ћу склопити савез за њих
са зверима и птицама
и са створењима која гмижу по тлу.
Сломићу лук и мач и прогнати битку из земље,
да свако може спокојно да легне.
19 Верићу се с тобом занавек,
верићу се с тобом у праведности и правди,
у љубави и самилости,
20 верићу се с тобом у верности,
и ти ћеш спознати ГОСПОДА.
21 »Тога дана ћу се одазвати«, говори ГОСПОД,
»одазваћу се небесима,
а она ће се одазвати земљи,
22 земља ће се одазвати житу,
младом вину и уљу,
а они ће се одазвати Јизреелу.
23 Себи ћу је посадити у земљу
и волећу ону коју назвах ‚Невољена[i]‘.
Онима којима рекох: ‚Нисте мој народ[j]‘, рећи ћу:
‚Ви сте мој народ,‘
а они ће одговорити: ‚Ти си наш Бог.‘«
Осија откупљује своју жену
3 ГОСПОД ми рече: »Иди и опет покажи своју љубав својој жени, иако је воли други и прељубница је. Воли је као што ГОСПОД воли Израелце, иако се они окрећу другим боговима и воле колаче са сувим грожђем.«
2 И ја је купих себи за петнаест шекела[k] сребра и хомер и летек[l] јечма, 3 па јој рекох: »Живећеш са мном много дана. Нећеш се одавати блуду ни подавати се другом човеку, и ја ћу живети с тобом.«
4 Јер, тако ће и Израелци много дана живети без цара и службеникâ, без клане жртве и светих стубова, без наплећка и кућних богова. 5 Потом ће се Израелци вратити и тражити ГОСПОДА, свога Бога, и Давида, свога цара, и дрхтећи ће, у последње дане, приступити ГОСПОДУ и његовим добрима.
ГОСПОД оптужује Израелце
4 Израелци, чујте реч ГОСПОДЊУ,
јер ГОСПОД је подигао оптужбу
против становникâ земље:
»Нема истине, ни љубави,
ни спознања Бога у земљи,
2 него само проклињања, лагања и убијања,
крађе и прељубе.
Превршили су сваку меру
и крвопролиће стиже крвопролиће.
3 Због тога земља тугује
и сви њени становници копне
и угибају дивље животиње и птице
и морске рибе.
4 »Нека нико не износи оптужбу,
нека нико не оптужује другога.«
ГОСПОД оптужује свештенике
»Али ја оптужујем тебе, свештениче.
5 Дању и ноћу посрћеш,
а с тобом посрћу и пророци.
Зато ћу ти погубити мајку.
6 Мој народ пропада јер нема знања.
Пошто си одбацио знање,
ја одбацујем тебе као свога свештеника.
Пошто си заборавио Закон свога Бога,
ја ћу заборавити твоју децу.
7 Што је било више свештеника,
то су више грешили против мене.
Своју славу заменише за срамоту.
8 Хране се гресима мога народа
и душа им жуди за његовим злоделима.
9 А и са свештеником ће бити као и с народом:
казнићу га због његовог начина живота
и узвратити му по његовим делима.
10 »Јешће, али се неће наситити,
блуду се одавати, али неће имати порода.
Јер, оставио је ГОСПОДА
11 да се одаје блуду, вину старом и младом,
које одузима памет.«
Осуда идолопоклонства
12 »Мој народ дрво пита за савет
и штап му говори шта да ради.
Дух блудничења одводи га на странпутицу;
одлази од свога Бога да се ода блуду.
13 »На врховима гора приноси жртве
и на брдима паљенице,
под храстом, тополом и смрдљиком,
где је хлад пријатан.
Зато вам се кћери одају блудничењу,
а снахе прељуби.
14 »Нећу вам кажњавати кћери
када се одају блудничењу,
ни ваше снахе када почине прељубу.
Јер, и мушкарци спавају с блудницама
и с храмским блудницама приносе жртве.
Пропашће народ који нема памети!
15 »Ако се ти одајеш блуду, Израеле,
нека бар Јуда не сноси кривицу.
Не одлазите у Гилгал,
не идите горе у Бет Авен
и не заклињите се: ‚Тако ми ГОСПОДА живога!‘
16 »Јогуни се Израел
као јогунаста јуница.
Како да га ГОСПОД напаса
као јагње на пространој ливади?
17 Ефрем се приклонио идолима –
нека га!
18 Када му нестане пића, он и даље блудничи;
његови заштитници силно воле срамоту.
19 Ветар ће их стегнути својим крилима,
а њихове жртве донеће им срамоту.«
Најава казне
5 »Чујте ово, свештеници!
Почујте, народе Израелов!
Слушај, царев доме!
Ова пресуда је против вас:
били сте клопка у Мицпи
и мрежа разапета на Тавору.
2 Бунтовници су огрезли у покољу –
све ћу их васпитати стегом.
3 Све знам о Ефрему,
није ми скривен Израел.
Ефреме, сада си се одао блуду,
Израел је нечист.
4 »Њихова дела им не дају
да се врате своме Богу.
У срцу им је дух блудничења,
ГОСПОДА не познају.
5 Бахатост Израелова сведочи против њега.
Израел и Ефрем посрћу у свом греху,
а и Јуда посрће с њима.
6 Када са својим овцама и говедима крену
да траже ГОСПОДА, неће га наћи –
повукао се од њих.
7 Неверни су ГОСПОДУ, копилад рађају.
Сада ће их прождрети
светковине младог месеца
заједно с њиховим пољима.
8 »Затрубите у Гиви!
Дуните у рог у Рами!
Бојни поклич пустите у Бет-Авену!
Пази се, Венијамине.
9 Ефрем ће бити опустошен
на дан казне.
Међу Израеловим племенима
обзнањујем оно што ће сигурно бити.
10 Јудини службеници су као они
који померају међаше;
своју ћу срџбу на њих излити као воду.
11 Ефрем је потлачен, скршен правдом,
јер је својевољно пошао за ништавилом.
12 Ја сам Ефрему као мољац,
народу Јуде као трулеж.
13 »Када је Ефрем видео своју болест,
а Јуда своје ране,
Ефрем се окрену Асирији
и од великога цара затражи помоћ.
Али он не може да вас излечи
ни рану да вам извида.
14 Јер, ја ћу бити као лав Ефрему,
као млади лав народу Јуде.
Растргнућу их и отићи;
однећу их, а никог да их избави.
15 Отићи ћу и вратити се на своје место
док не признају своју кривицу
и док не потраже моје лице.
У својој невољи жељно ће ме тражити.«
Лажно покајање народа
6 »‚Хајде да се вратимо ГОСПОДУ.
Растргнуо нас је, али ће нас излечити,
ранио нас је, али ће нам ране извидати.
2 За два дана ће нас оживети,
трећег дана нас усправити,
да живимо пред њим.
3 Спознајмо ГОСПОДА,
тражимо да га спознамо.
Као што зора сигурно долази,
појавиће се и он;
доћи ће нам као киша,
као пролећна киша која натапа земљу.‘
4 »Шта ћу с тобом, Ефреме?
Шта ћу с тобом, Јудо?
Ваша приврженост је као јутарња магла,
као рана роса која нестаје.
5 Зато ћу вас својим пророцима черечити,
убијати вас речима својих уста.
Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.
6 Јер, приврженост ми је мила, а не жртве,
и спознање Бога, а не паљенице.
7 Код Адама[m] прекршише савез
– тамо су ми били неверни.
8 Гилад је град зликоваца,
умрљан крвавим стопама.
9 Дружина свештеничка је попут разбојникâ
који из заседе вребају на човека:
на друму за Сихем убијају,
јер извршавају зле науме.
10 Нешто ужасно видех у народу Израеловом:
тамо се Ефрем одаје блуду,
Израел се каља.
11 »И теби је, Јудо, жетва одређена[n].
Кад год хоћу да вратим благостање своме народу,
7 кад год хоћу да исцелим Израела,
открива се опакост Ефремова
и зло Самаријино.
Јер, преваром се баве,
крадљивац проваљује у куће,
дружина разбојника пљачка по улицама,
2 а они не увиђају
да све њихово зло памтим.
Сада их окружују њихова дела –
преда мном су.
3 »Својим злоделима увесељују цара,
својим лажима службенике.
4 Сви су они прељубници.
Као пећ су ужарена,
коју пекар не мора да ложи
откад умеси тесто док тесто не ускисне.
5 На дан светковине њиховог цара,
службеници се успаљују од вина,
а он се за руке хвата с подругљивцима.
6 Срце им је као пећ
док на њега вребају.
Њихова страст целе ноћи тиња,
а ујутро се распламса.
7 Сви буду као ужарена пећ –
своје судије прождиру.
Сви њихови цареви падају,
а ниједан мени не завапи.«
Израел тражи помоћ од других народа
8 »Ефрем се меша с народима,
Ефрем је лепиња непреврнута.
9 Странци му цеде снагу,
а он и не зна!
Глава му прошарана седим власима,
а он не примећује!
10 Бахатост Израелова против њега сведочи,
али он се ГОСПОДУ, своме Богу, не враћа.
Упркос свему, он га не тражи.
11 »Ефрем је као голубица,
лакомислен и без памети:
час Египат позива,
час у Асирију иде.
12 Куд год да оду,
преко њих ћу пребацити своју мрежу,
као птице их оборити.
Васпитаћу их стегом
када чујем да се скупљају у јато.
13 Тешко њима, јер побегоше од мене!
Нека пропадну,
јер су се против мене побунили.
Чезнуо сам да их откупим,
а они против мене говоре лажи.
14 Не вапију ми из срца,
него на својим постељама кукају.
Секу се[o] зарад жита и младог вина,
а против мене се буне.
15 Васпитао сам их стегом и оснажио,
а они против мене смишљају зло.
16 Ваалима се окрећу,
као лук су извитоперен.
Службеници ће им пасти од мача
због свога поганог језика.
Због тога ће им се ругати
у земљи египатској.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International