Beginning

Данилов сан о четири звери

7 Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао.

² Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море! ³ Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих. ⁴ Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум. ⁵ Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘

⁶ »После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт.

⁷ »После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова. ⁸ Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила.

⁹ »Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ. ¹⁰ Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада^[a] стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише.

¹¹ »И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ. ¹² Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време.

¹³ »Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији^[b] долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега. ¹⁴ Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«

Тумачење сна

¹⁵ »Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме. ¹⁶ Приђох једноме који је тамо стајао и замолих га да ми каже право значење свега овог. И он ми рече и обзнани шта то значи: ¹⁷ ‚Оне четири велике звери четири су цара који ће се уздићи на земљи. ¹⁸ Али, свети Свевишњега преузеће царство и оно ће бити њихово довека – заувек и довека.‘

¹⁹ »Затим хтедох да сазнам истину о четвртој звери, која је била различита од других и најужаснија, са својим гвозденим зубима и бронзаним канџама, која је прождирала своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. ²⁰ Хтео сам да сазнам и шта значи оних десет рогова на њеној глави и онај рог који је израстао, пред којим су три рога пала – рог са очима и устима која су хвалисаво говорила, и који је изгледао силнији од осталих рогова. ²¹ Док сам гледао, тај рог је ратовао против светих и побеђивао их ²² све док Прадавни није дошао и пресудио у корист светих Свевишњега и док није дошло време да свети преузму царство.

²³ »Он овако рече: ‚Четврта звер је четврто царство које ће се појавити на земљи. Оно ће бити различито од свих осталих царстава и прождреће целу земљу, згазити је и смрвити. ²⁴ Њених десет рогова десет је царева који ће доћи из тог царства. После њих ће се појавити цар који ће бити различит од ових пре њега и покориће три цара. ²⁵ Говориће против Свевишњега, тлачити његове свете и хтети да промени утврђена времена и законе. Свети ће бити предати у његове руке на једно време, два времена и пола времена. ²⁶ Али, суд ће заседати и одузети му власт, уништити је и затрти довека^[c]. ²⁷ Тада ће царство и власт и слава свих царстава под небом бити дати светима – народу Свевишњега. Његово царство је вечно и сви владари ће му служити и покоравати му се.‘

²⁸ »Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«

Данилово виђење о овну и јарцу

8 »Треће године владавине цара Валтасара, ја, Данило, имао сам још једно виђење после оног које сам имао раније. ² У том виђењу видех себе у тврђави града Сузе, у покрајини Елам, и у виђењу сам био крај прокопа Улаја. ³ Подигох поглед, а кад тамо – ован стоји крај прокопа. Имао је два рога, оба дугачка, али је један био дужи од другог, а израстао је касније. ⁴ Видех овна како боде на запад, на север и на југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре ни да се отргне од његове власти. Радио је шта год је хтео и осилио се.

⁵ »Док сам размишљао о томе, а оно – са запада дође јарац. Прешао је преко целе земље не додирујући тле, а међу очима је имао силан рог. ⁶ Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега. ⁷ Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти.

⁸ »Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света^[d]. ⁹ Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи^[e]. ¹⁰ Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их. ¹¹ Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште. ¹² Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио.

¹³ »Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘

¹⁴ »Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘«

Тумачење виђења о овну и јарцу

¹⁵ »Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек.

¹⁶ »Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘

¹⁷ »Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице.

»Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘

¹⁸ »А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи.

»Он ме дотаче и подиже на ноге, ¹⁹ па рече: ‚Ево, рећи ћу ти шта ће се догодити касније, у време срџбе, јер ће крај бити у одређено време. ²⁰ Двороги ован кога си видео представља цареве Медије и Персије. ²¹ Рутави јарац је цар Грчке, а онај велики рог међу његовим очима је први цар. ²² Четири рога која су израсла на месту оног поломљеног рога представљају четири царства која ће настати из његовог народа, али неће имати његову снагу. ²³ Пред крај њиховог царства, када се ти бунтовници потпуно изопаче, појавиће се један окрутан цар, вешт у сплеткама. ²⁴ Постаће силно моћан, али не својом снагом. Изазваће запањујуће уништење и успевати у свему што предузме. Уништиће моћне и свети народ. ²⁵ Својом лукавошћу учиниће да превара напредује. Узохолиће се и уништити многе у време мира, а супротставиће се и Кнезу над кнежевима. Али биће скршен, и то не људском руком.

²⁶ »‚Ово виђење о вечерима и јутрима које ти је дато истинито је. Али ти га запечати, јер је оно за далеку будућност.‘

²⁷ »Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«

Данилова молитва

9 »Прве године владавине Дарија сина Ксерксовог, пореклом Међанина, који је био владар Халдејског царства, ² ја, Данило, увидех из Писама, из речи ГОСПОДЊЕ која је дошла пророку Јеремији, да ће Јерусалим лежати опустошен седамдесет година. ³ Стога се обратих Господу Богу молитвама и молбама, постећи у кострети и пепелу. ⁴ Молио сам се ГОСПОДУ, своме Богу, признајући:

»‚Господе, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави с онима који те воле и држе се твојих заповести:

⁵ »‚Грешили смо и понашали се покварено, били смо опаки, бунили се и окренули се од твојих заповести и законâ. ⁶ Нисмо слушали твоје слуге, пророке, који су у твоје име говорили нашим царевима, поглаварима, праоцима и свему народу земље.

⁷ »‚Твоја је, Господе, праведност, а на нама је данас срамота – на Јудејима, Јерусалимљанима и на целом Израелу, близу и далеко, у свим земљама у које си их отерао зато што су ти били неверни.

⁸ »‚ГОСПОДЕ, срамота је на нама и нашим царевима, поглаварима и праоцима, јер смо згрешили против тебе.

⁹ »‚Господ, наш Бог, милостив је и опрашта, иако смо се побунили против њега ¹⁰ и нисмо слушали ГОСПОДА, Бога, ни држали се законâ које нам је дао преко својих слугу пророка. ¹¹ Сав Израел је прекршио твој Закон и окренуо се од тебе, не слушајући те. Зато су се на нас излила проклетства и осуда изречена уз заклетву, записани у закону Мојсија, слуге Божијег, јер смо згрешили против Бога.

¹² »‚Он је испунио оно што је рекао да ће учинити против нас и наших владара наваливши на нас велику несрећу – под небом се никад није догодило то што се догодило у Јерусалиму. ¹³ Баш као што је записано у Мојсијевом закону, дошла је на нас сва ова несрећа, али ми нисмо потражили наклоност ГОСПОДА, нашега Бога, окренувши се од наших греха и приклонивши се твојој истини. ¹⁴ А ГОСПОД је бдео над несрећом и навалио ју је на нас, јер је ГОСПОД, наш Бог, праведан у свему што чини – а ми га нисмо слушали.

¹⁵ »‚А сада, Господе Боже наш, који си моћном руком извео свој народ из Египта и тако стекао Име које траје до дана данашњег, ми смо згрешили и били опаки. ¹⁶ Господе, по свој својој праведности, одврати свој гнев и срџбу од Јерусалима, свога града, свога светог брда. Наши греси и злодела наших праотаца учинили су да Јерусалим и твој народ буду ругло свима који нас окружују.

¹⁷ »‚Сада, Господе, саслушај молитве свога слуге и његове молбе за милост. Својим лицем обасјај опустошено светилиште, себе ради, Господе. ¹⁸ Саслушај ме, Боже мој, отвори очи и погледај нашу пустош и град који се зове твојим Именом. Не молимо те зато што смо праведни, већ због твоје велике самилости.

Седамдесет седмица

²⁰ »Док сам још ово говорио, молећи се и признајући своје грехе и грехе свога народа, Израела, износећи своју молбу за милост ГОСПОДУ, своме Богу, за његово свето брдо, ²¹ док сам, дакле, још говорио молећи се, Гаврило, човек кога сам био видео у оном првом виђењу, долете до мене у брзом лету и дотаче ме у време вечерње жртве.

²² »Он ме поучи, рекавши: ‚Данило, дошао сам да ти дам разборитости и умности. ²³ Чим си почео да се молиш, стигао је одговор, и ја сам дошао да ти га објавим, јер си Божији миљеник. Стога размисли о поруци и схвати виђење:

²⁴ »‚Седамдесет седмица одређено је твоме народу и твоме светом граду да се оконча преступ, да се докрајчи грех, да се изврши помирење за злодела, да се уведе вечна праведност, да се запечате виђења и пророци и да се помаже Свети над светима^[f].

²⁵ »‚Знај и разумеј: од када буде издата заповест да се обнови и изгради Јерусалим до Помазаника, Владара, проћи ће седам седмица и шездесет две седмице. Биће поново изграђен са тргом и опкопом, али у време невоље. ²⁶ А после шездесет две седмице, Помазаник ће бити погубљен и неће имати ништа. Народ владара који ће доћи уништиће град и светилиште. Крај ће доћи као потоп: до краја рата одређено је пустошење. ²⁷ Он ће склопити савез са многима за једну седмицу, а половином те седмице окончаће жртве и приносе. На врху Храма биће грозота пустошења док се крај који је одређен не обори на пустошника.‘«