Beginning
13 Мудар син слуша очеве поуке,
а ругалац не слуша прекор.
2 Добре речи се човеку враћају као добро,
а неверни жуде само за насиљем.
3 Ко пази на своје речи, на свој живот пази,
а ко говори непромишљено, пропашће.
4 Лењивац жели, а не добија ништа,
а марљивима се жеље остварују.
5 Праведници мрзе лажљиве речи,
а опаки се брукају и срамоте.
6 Праведност чува честитога,
а опакост обара грешника.
7 Неко се гради да је богат,
а нема ништа.
Други се гради да је сиромашан,
а има велико богатство.
8 Човек може богатством да откупи живот,
а сиромаху нико не прети.
9 Светлост праведникâ весело сија,
а светиљка опаких се гаси.
10 Охолост рађа само свађу,
а мудрост је код оних који прихватају савет.
11 Непоштено стечено богатство се истопи,
а ко мало-помало скупља, има све више.
12 Предуго надање доноси бол срцу,
а испуњена жеља дрво је живота.
13 Ко презире поуку, пропашће,
а ко поштује заповест, биће на миру.
14 Учење мудрих извор је живота –
одвраћа човека од замки смрти.
15 Разборитост доноси наклоност,
а живот неверних је тежак.
16 Ко год је разборит, ради промишљено,
а безумник показује своју глупост.
17 Непоуздан гласник упада у невољу,
а поуздан весник доноси исцељење.
18 Ко не мари за стегу, у сиромаштво и срамоту пада,
а ко слуша прекор, стиче част.
19 Испуњена жеља слатка је души,
а безумницима је мрско да се окрену од зла.
20 Ко иде с мудрима, постаће мудар,
а ко се дружи с безумнима, страдаће.
21 Несрећа гони грешнике,
а добро је награда праведницима.
22 Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешниково богатство чува се за праведника.
23 Сиромахова њива може дати обиље хране,
али неправда све однесе.
24 Ко штеди прут, мрзи свога сина,
а ко воли свога сина, васпитава га стегом.
25 Праведник једе да утоли глад,
а желудац опаких стално је гладан.
14 Мудра жена гради свој дом,
а безумна га својим рукама руши.
2 Ко живи честито, боји се ГОСПОДА,
а ко поступа преварно, презире га.
3 Безумник добија батине због охолог говора,
а речи мудрих штите их.
4 Где нема волова, празне су јасле,
а снага вола даје обилну жетву.
5 Истинољубив сведок не лаже,
а лажни сведок сипа лажи.
6 Ругалац тражи мудрост, али је не налази,
а проницљив човек лако долази до знања.
7 Држи се даље од безумника,
јер нећеш наћи знања у његовим речима.
8 Мудрост разборитога је у томе
што су му поступци промишљени,
а глупост безумних је обмана.
9 Безумници се ругају жртви за кривицу,
а међу честитима је наклоност.
10 Срце зна свој чемер и своју радост,
и други у томе нема удела.
11 Кућа опаких биће разорена,
а шатор честитих ће опстати.
12 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
13 Срце и у смеху може да боли,
а радост се на крају изроди у жалост.
14 Отпадник ће платити за своје поступке,
а добар човек биће награђен за своје.
15 Лаковеран човек све верује,
а разборит промишља своје кораке.
16 Мудар човек се боји и клони се зла,
а безумник иде даље пун поуздања.
17 Нагао човек понаша се безумно,
а смутљивац је омражен.
18 Лаковерни наслеђују глупост,
а разборити су овенчани знањем.
19 Зли ће се поклонити пред добрима
и опаки пред капијама праведниковим.
20 Сиромах је мрзак и својим ближњима,
а богаташ има много пријатеља.
21 Ко презире ближњега, чини грех,
а благословен је ко се смилује убогима.
22 Зар нису на странпутици они који снују зло?
А који снују добро, налазе љубав и истину.
23 Сваки тежак рад доноси добит,
а брбљање води у сиромаштво.
24 Богатство је круна на глави мудрих,
а глупост безумних само је глупост.
25 Истинољубив сведок спасава животе,
а лажни сведок говори лажи.
26 Ко се боји ГОСПОДА, има чврсту тврђаву
и она је уточиште његовој деци.
27 Страх од ГОСПОДА врело је живота
јер човека одвраћа од замки смрти.
28 Царева слава је у мноштву народа,
а владар без поданика пропада.
29 Стрпљив човек има велику умност,
а нагао човек показује безумље.
30 Здрав дух даје живот телу,
а од зависти труну кости.
31 Ко тлачи сиромаха, вређа његовог Творца,
а ко се смилује убогоме, указује му част.
32 Опакога обара његово зло,
а праведник и у смрти налази уточиште.
33 Мудрост почива у срцу умнога,
а за њу се не зна међу безумнима.
34 Праведност узвисује народ,
а грех је срамота сваком народу.
35 Цару је мио мудар слуга,
а на срамотног се гневи.
15 Благ одговор одвраћа јарост,
а груба реч изазива гнев.
2 Језик мудрих хвали знање,
а уста безумних сипају глупости.
3 Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
и мотре и на зле и на добре.
4 Здрав језик је дрво живота,
а покварен језик крши дух.
5 Глупан презире очеву стегу,
а ко прихвата прекор, разборит је.
6 Велико благо је у праведниковој кући,
а опаком зарада доноси невољу.
7 Усне мудрих шире знање,
али срце безумних није такво.
8 ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,
а миле су му молитве честитих.
9 ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,
а он воли оног ко иде за праведношћу.
10 Строга стега чека оног ко крене странпутицом,
а ко мрзи прекор, погинуће.
11 Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,
а некмоли људска срца.
12 Ругалац не воли оног ко га прекорева;
он мудрога не пита за савет.
13 Весело срце разведрава лице,
а бол у срцу сатире дух.
14 Срце умнога тражи знање,
а уста безумних хране се глупошћу.
15 Сиромаху је сваки дан рђав,
а веселом срцу гозба је непрестана.
16 Боље је мало са страхом од ГОСПОДА
него велико благо с немиром.
17 Бољи је оброк од поврћа где је љубав
него утовљен во где је мржња.
18 Нагао човек сеје раздор,
а стрпљив човек смирује свађу.
19 Лењивчев пут запречен је трњем,
а стаза честитога друм је простран.
20 Мудар син доноси радост оцу,
а безуман презире мајку.
21 Глупост радује човека без памети,
а уман човек иде правим путем.
22 Где нема савета, науми пропадају,
а где је много саветника, успевају.
23 Човек се радује када дâ прикладан одговор
– како је добра реч у право време!
24 Разборитоме стаза живота води навише,
да га сачува силаска у Шеол.
25 ГОСПОД руши кућу охолога,
а учвршћује међе удовичине.
26 ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,
а миле су му мисли чистих.
27 Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,
а ко мрзи мито, живеће.
28 Срце праведника одмерава одговор,
а уста опаких сипају зло.
29 ГОСПОД је далеко од опаких,
а молитве праведникâ чује.
30 Сјај у очима радује срце,
а радосна вест крепи кости.
31 Ко послуша прекор који спасава живот,
пребиваће међу мудрима.
32 Ко не мари за стегу, самог себе презире,
а ко слуша прекор, стиче умност.
33 Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,
а понизност долази пре части.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International