Beginning

Михеја пророкује против Ахава

18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. ² После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. ³ И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“

А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ ⁴ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“

⁵ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“

Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“

⁶ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

⁷ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“

⁸ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

⁹ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. ¹⁰ Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

¹¹ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

¹² Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“

¹³ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“

¹⁴ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја^[a], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“

А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“

¹⁵ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

¹⁶ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

¹⁷ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

¹⁸ Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране ¹⁹ Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. ²⁰ Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’

Господ га упита: ’Како?’

²¹ Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

²² Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

²³ Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

²⁴ Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

²⁵ Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. ²⁶ Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“

²⁷ А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Ахав гине код Рамота галадског

²⁸ Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. ²⁹ Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.

³⁰ А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ ³¹ Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. ³² Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

³³ Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ ³⁴ Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.

19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, ² сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. ³ Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“

Јосафат поставља судије

⁴ Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. ⁵ Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. ⁶ Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. ⁷ Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“

⁸ Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. ⁹ Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. ¹⁰ У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.

¹¹ Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“

Јосафат побеђује Моавце и Амонце

20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.

² Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ ³ Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. ⁴ Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.

⁵ Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем ⁶ и рече:

„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? ⁷ Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? ⁸ Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: ⁹ ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’

¹⁰ А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. ¹¹ И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. ¹² О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“

¹³ Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.

¹⁴ И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. ¹⁵ Он рече:

„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. ¹⁶ Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. ¹⁷ Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“

¹⁸ Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. ¹⁹ Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.

²⁰ Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ ²¹ Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:

²² Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. ²³ Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.

²⁴ Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. ²⁵ Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. ²⁶ Четвртог дана су се окупили у долини Вераха^[b] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.

²⁷ Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. ²⁸ Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.

²⁹ Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. ³⁰ Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

Крај Јосафатове владавине

³¹ Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. ³² Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. ³³ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.

³⁴ Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?

³⁵ Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. ³⁶ Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис ³⁷ Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.