Beginning
Посета царице од Саве
9 Глас о Соломоновој слави дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 2 Соломон јој је одговорио на сва питања; Соломону ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 3 Кад је царица од Саве видела Соломонову мудрост и двор који је саградио, 4 храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
5 Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 6 али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено о величини твоје мудрости, јер ти надвисујеш оно што сам чула. 7 Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 8 Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио као цара, за Господа, твога Бога! Због своје љубави према Израиљу, да би га заувек одржао, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
9 Затим је дала цару стотину двадесет таланата злата[a], веома много балзама и драгог камења. И никада није било таквог балзама какав је царица од Саве дала цару Соломону.
10 Такође, Хирамове и Соломонове слуге које су доносиле злато из Офира, доносиле су и дрво сандаловине и драго камење. 11 Цар је од дрвета сандаловине направио степенице за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче какве се раније нису виђале у Јуди.
12 Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, поред онога што је она донела цару. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
Соломонова величина
13 Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата[b], 14 поред онога што су му доносили путујући трговци и препродавци, поред злата и сребра од свих арапских царева и управитеља земље.
15 Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела[c] злата по једном штиту, 16 и три стотине малих штитова од кованог злата – три стотине[d] шекела злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
17 Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 18 Престо је имао шест степеника, златно подножје спојено са престолом, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 19 Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 20 Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из Куће ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 21 Цареве лађе су пловиле са Хирамовим слугама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
22 Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 23 И сви су земаљски цареви тражили пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 24 Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
25 Соломон је поседовао четири хиљаде штала за коње и бојна кола, као и дванаест хиљада коњаника које је разместио по местима за бојна кола и Јерусалиму. 26 Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе. 27 Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28 Соломону су допремали коње из Египта и из свих других земаља.
Соломонова смрт
29 Остала Соломонова дела, од првог до последњег, нису ли записана у списима пророка Натана, у пророштву Ахије из Силома и објавама видеоца Ида о Јеровоаму, Наватовом сину? 30 Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 31 Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
Отцепљење северних племена
10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2 Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3 Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4 „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5 Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6 Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7 Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8 Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9 Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10 Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11 Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“
12 Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13 Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина 14 и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15 Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16 И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, са̂м брини за свој дом!“
Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. 17 Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18 Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19 Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
11 Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је дом Јудин и племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против Израиља, да поврате царство Ровоаму.
2 Али Господња реч дође Семају, човеку Божијем: 3 „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином и свем Израиљу у Јуди и Венијамину: 4 ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали Господње речи и вратили се са похода на Јеровоама.
Ровоам јача Јуду
5 Ровоам је пребивао у Јерусалиму и зидао градове-утврђења у Јуди. 6 Тако је сазидао Витлејем, Етам, Текују, 7 Вет-Сур, Сокот, Одолам, 8 Гат, Марису, Зиф, 9 Адораим, Лахис, Азеку, 10 Сарају, Ајалон и Хеврон. То су били градови-утврђења у Јуди и Венијамину. 11 Када их је учврстио, поставио им је заповеднике и снабдео их залихама хране, уља и вина. 12 Опремио је све градове штитовима, копљима, ојачао их силно, тако да су му припадали и Јуда и Венијамин.
13 Свештеници и Левити, који су били по целом Израиљу, дошли су са свих страна и приклонили му се. 14 Левити су оставили пашњаке и имања и прешли у Јуду и Јерусалим, јер су их Јеровоам и његови синови одбацили као Господње свештенике. 15 Јеровоам је поставио своје свештенике за жртвене брегове, за кипове јараца и телади које је направио. 16 За њима су дошли из свих племена Израиља, они који су срцем тражили Господа, Бога Израиљевог, да у Јерусалиму принесу жртву Господу, Богу својих отаца. 17 Они су три године јачали и Јудино царство и Ровоама, Соломоновог сина. Наиме, ишли су три године Давидовим и Соломоновим путем.
Ровоамова породица
18 Ровоам је оженио Махалату, ћерку Давидовог сина Јеримота, и Авихаилу, ћерку Јесејевог сина Елијава, 19 која му је родила синове: Јеуса, Семарију и Зама. 20 После ње је оженио Маху, Авесаломову ћерку, која му је родила Авију, Атају, Зизу и Селомита 21 Ровоам је волео Маху, Авесаломову ћерку више од свих својих жена и иноча. Имао је осамнаест жена и шездесет иноча и изродило му се двадесет осам синова и шездесет ћерки.
22 Ровоам је за главара поставио Махиног сина Авију, да буде владар својој браћи, јер је желео да га зацари. 23 Поступао је мудро, па је неке од синова изаслао по читавој Јуди и Венијамину, по свим градовима-утврђењима и дао им обиље хране и много жена.
Сисак напада Јерусалим
12 Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. 2 Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, 3 са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. 4 Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.
5 Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“
6 И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“
7 А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, 8 али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“
9 Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. 10 Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. 11 Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.
12 Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.
13 Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. 14 Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.
15 Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. 16 Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.