Beginning

Ширење Давидовог царства

18 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.

² Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.

³ Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. ⁴ Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.

⁵ Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. ⁶ Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

⁷ Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. ⁸ Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.

⁹ Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, ¹⁰ послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.

¹¹ И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.

¹² Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. ¹³ Давид је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.

Давидови дворани

¹⁴ Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. ¹⁵ Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник^[a]. ¹⁶ Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар^[b]. ¹⁷ Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.

Пораз Амонаца и Арамејаца

19 После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. ² Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.

Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, ³ амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ ⁴ Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.

⁵ Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“

⁶ Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата^[c] сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. ⁷ Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.

⁸ Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. ⁹ Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.

¹⁰ Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. ¹¹ Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. ¹² Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. ¹³ Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“

¹⁴ Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. ¹⁵ Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.

¹⁶ Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.

¹⁷ Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. ¹⁸ Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.

¹⁹ Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.

Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.

Давид заузима Раву

20 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. ² Давид је с Молохове главе скинуо круну, која је била тешка таланат злата, с драгим каменом, који је красио Давидову главу.^[d] Из града је однео и врло велики плен. ³ Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.

Рат са Филистејцима

⁴ После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.

⁵ Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.

⁶ Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. ⁷ Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

⁸ Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.

Попис и помор

21 Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. ² Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“

³ Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“

⁴ Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. ⁵ Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.

⁶ Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. ⁷ То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.

⁸ Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

⁹ Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: ¹⁰ „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

¹¹ Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: ¹² хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“

¹³ Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

¹⁴ Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. ¹⁵ Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.

¹⁶ Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.

¹⁷ Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“

Давид подиже жртвеник

¹⁸ Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. ¹⁹ Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.

²⁰ Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. ²¹ А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.

²² Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ову пошаст над народом.“

²³ Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“

²⁴ Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“

²⁵ Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела^[e]. ²⁶ Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. ²⁷ Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.

²⁸ У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. ²⁹ Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. ³⁰ Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.