Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Позив на изградњу Господњег Дома
1 Друге године цара Дарија, у шестом месецу првог дана тога месеца, реч Господња је дошла преко пророка Агеја Зоровавељу, Салатиловом сину који је био управитељ Јуде, и Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину. Поручила је:
2 „Овако каже Господ над војскама: ’Овај народ говори: „Није време, још није дошло време да се обнови Дом Господњи!“’“
3 И онда је дошла реч Господња преко пророка Агеја и поручила: 4 „А вама је време да живите у својим сређеним кућама, а овај је Дом порушен?!“
5 И зато овако каже Господ над војскама: „Размислите о својим путевима! 6 Сејете много, али мало жањете. Једете, али нисте сити. Пијете, али се нисте напили. Облачите се, али вам није топло; а онај који је зарадио надницу, зарадио је за пробушену кесу.“
7 Овако каже Господ над војскама: „Размислите о својим путевима! 8 На гору се попните и грађу донесите! Обновите Дом да уживам у њему, да прослављен будем – каже Господ. 9 Много сте очекивали, а ено, мало сте добили! Ја одувам то што у кућу унесете. А зашто? – говори Господ над војскама. Зато што је мој Дом порушен, а сваки од вас своју кућу кући! 10 Зато су се над вама затворила небеса, нема росе, а земља је ускратила свој род. 11 Призвао сам сушу на земљу, на горе, на усеве, на ново вино, на уље, на све чиме земља рађа, на људе, на стоку и на сав труд руку.“
12 Зоровавељ, Салатилов син и Првосвештеник Исус, Јоседеков син, и сав преостали народ су послушали глас Господа, Бога свога, и све речи пророка Агеја јер га послао Господ Бог њихов. Народ је тада показао страхопоштовање пред Господом.
13 А Агеј, гласник Господњи, је пренео народу поруку од Господа и рекао им: „Ја сам са вама – говори Господ.“ 14 Господ је покренуо дух у Зоровавељу, Салатиловом сину, управитељу Јуде и дух у Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину, као и дух у свем преосталом народу. Наиме, дошли су у Дом Господа над војскама, Бога свога, и прионули на посао. 15 А то је било двадесет четвртог дана, шестог месеца друге године цара Дарија.
Обећање славе новог Дома
2 Двадесетог дана седмог месеца, реч Господња је дошла преко пророка Агеја. Поручила је: 2 „Кажи управитељу Јуде Зоровавељу, Салатиловом сину, и Првосвештенику Исусу, Јоседековом сину, и свем преосталом народу: 3 ’Ко је међу вама преосталима видео овај Дом у његовој пређашњој слави? А како вам сада изгледа? Зар сад није као ништа? 4 Зато сада, Зоровавељу, буди јак – говори Господ. Буди јак, првосвештениче Исусе, сине Јоседеков! Буди јак, сав народе земље – говори Господ. Градите, јер ја сам са вама – говори Господ над војскама. 5 Ово је обећање које сам вам дао када сте изашли из Египта: мој ће Дух бити међу вама. Не плашите се!’
6 Јер овако каже Господ над војскама: ’Још једном ћу, и то ускоро, уздрмати небеса и земљу, море и копно! 7 Уздрмаћу све народе па ће доћи Чежња[a] свих народа. Испунићу овај Дом славом – каже Господ над војскама. 8 Моје је сребро, а и злато је моје – говори Господ над војскама. 9 Слава овог другог Дома ће бити већа од славе претходног – каже Господ над војскама. Даћу мир месту овом – говори Господ над војскама.’“
Аполос
24 Тада је у Ефес стигао неки Јеврејин по имену Аполос, родом из Александрије. Био је речит и добар познавалац Писама. 25 Био је упућен у Пут Господњи, па је са великим жаром исправно проповедао и поучавао о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. 26 Храбро је почео да говори у синагоги. Када су га Прискила и Акила чули, повели су га са собом и још тачније му изложили Пут Божији.
27 Пошто је наумио да иде у Ахају, браћа су му написала препоруку за тамошње ученике да му укажу гостопримство. Када је стигао тамо, био је од велике помоћи онима који су узверовали по милости, 28 јер је надмоћно и јавно побијао Јевреје, доказујући Писмима да Исус јесте Христос.
Догађаји у Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике 2 и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“
Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“
3 „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.
„Јовановим крштењем“ – одговорише му.
4 На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ 5 Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаест људи.
Прича о милосрдном Самарјанину
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.