Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
21 Господе, по твојој се снази цар весели,
како се много радује твоме спасењу!
2 Дао си му што му срце жели,
прошњу његову ниси одбио. Села
3 Јер сусрео си га добрим благословима,
на главу му ставио круну од сувога злата.
4 Живот је од тебе тражио и живот си му дао;
дуге дане заувек и довека.
5 Велика је твоја слава у твоме спасењу,
подарио си му сјај и величанство,
6 Јер ти му подари благослове довека,
дао му да се весели у радости твог лица.
7 Јер цар се узда у Господа,
и милошћу се Свевишњега неће уздрмати.
8 Рука ће ти наћи све твоје душмане,
десница ти наћи оне што те мрзе.
9 Учинићеш да буду као пећ огњена кад се појавиш,
Господ ће их прогутати у своме гневу,
огањ прождраће их.
10 Истребићеш им потомке са земље,
и семе њихово међу потомцима људи.
11 Јер зло су наумили против тебе,
заверу сковаше, ал’ неће им успети,
12 јер ти ћеш их у бег натерати,
кад им стрелу упериш у лице.
13 Узвиси се, Господе, у својој сили!
А ми ћемо певати и славити твоју снагу.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
3 Смртна су се ужад сплела око мене
и замка Света мртвих спопала ме;
снађоше ме и мука и чемер.
4 Али име сам Господње звао:
„О, Господе, преклињем те,
избави ми душу!“
5 Милостив је и праведан Господ,
наш је Бог милосрдан!
6 Господ брани простодушне,
јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.
7 Ти се опет смири, душо моја,
јер ти Господ обилно узврати!
8 Да, ти си душу моју од смрти спасао,
око моје од плакања,
ногу моју од спотицања.
9 У земљи живих
пред Господом ја ћу ићи.
10 Поверовао сам, макар и говорим:
„Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
„Сваки човек је лажљивац!“
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
117 Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!
2 Јер му је моћна милост према нама
и довека истина је Господња!
Славите Господа!
8 Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. 9 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 10 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. 11 Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 12 Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
Годолија постављен за намесника
22 Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. 23 Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. 24 Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“
25 Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. 26 Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.
12 Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? 13 Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, 14 а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. 16 Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. 17 А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. 18 По томе су пропали и они који су уснули у Христу. 19 Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.
20 Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! 21 Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. 22 Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, 23 свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. 24 Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. 25 Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. 26 Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. 27 Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. 28 А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.
29 Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих?
7 Кад су Јованови ученици отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 8 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти што носе раскошну одећу живе на царским дворовима. 9 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 10 То је онај о коме је писано:
’Ево, шаљем посланика свога
испред твога лица,
који ће ти пут приправити.’
11 Заиста вам кажем: међу људима рођенима од жена није се појавио славнији од Јована Крститеља, али и најнезнатнији међу народом Царства небеског славнији је од њега. 12 Од времена Јована Крститеља до сада, у Царство небеско се проваљује, и силовити га освајају. 13 Јер, сви су Пророци и Закон Мојсијев пророковали до Јована. 14 И ако хоћете да прихватите, он је Илија који треба да дође. 15 Ко има уши, нека слуша!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.