Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
31 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2 Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3 Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5 У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6 Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8 Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19 Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21 Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23 Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
Давидов.
35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2 Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3 Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4 Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5 Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6 нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7 Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8 Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9 А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11 Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17 Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26 Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
Обнова жртвеника
3 Када је стигао седми месец, а Израиљци су већ били по градовима, народ се једнодушно окупио у Јерусалиму. 2 Тада је устао Исус, син Јоседеков, његова браћа свештеници и Зоровавељ, син Салатилов и његова браћа. Они су обновили жртвеник Бога Израиљевог да жртвују на њему свеспалнице, према ономе што је записано у Закону Мојсија, човека Божијег. 3 Жртвеник су поставили на његово место, иако су били ужаснути од људи оних земаља. Тако су принели на њему жртву свеспалницу Господу, свеспалнице јутарње и вечерње. 4 Прославили су и празник Сеница, онако како је прописано. Жртвовали су сваки дан одређени број свеспалница, како је прописано за који дан. 5 Потом су приносили сталну свеспалницу за младине и за све Господње посвећене празнике, како је прописано, и за све који су добровољно жртвовали Господу. 6 Од првог дана седмог месеца почели су да жртвују свеспалнице Господу, али Дом Господњи још није био утемељен.
Обнова Дома
7 Народ је дао новац зидарима и тесарима, а храну, пиће и уље Сидонцима и Тирцима да донесу кедровину са Ливана до мора у Јопи, према одобрењу које је за њих дао персијски цар Кир.
8 Друге године њиховог доласка к Дому Божијем у Јерусалиму, другог месеца, Салатилов син Зоровавељ, Јоседеков син Исус и остатак њихове браће свештеника и Левита, и сви они који су дошли из изгнанства у Јерусалим, почели су да за надгледнике радова на Дому Господњем постављају Левите од двадесет година и старије. 9 Постављен је Исус са својим синовима и својом браћом, Кадмило са својим синовима и са синовима Јуде, да једнодушно раде као надгледници радника послова над Домом Божијим, као и Инададови синови са својим синовима и њиховом браћом Левитима.
10 Када су зидари положили темеље Дома Господњег, поставили су свештенике обучене у њихове одоре, са трубачима и са Левитима, Асафовим синовима, да цимбалима славе Господа како је одредио Давид, цар Израиља. 11 Певали су славећи и захваљујући Господу:
„јер је добар;
јер је милост његова довека према Израиљу!“
Сав народ је клицао у великој радости, славећи Господа што је основан Дом Господњи. 12 Многи су свештеници, Левити, главари отачких домова и старци, који су видели први Дом, јако плакали када се овај Дом оснивао ту пред њима. А многи су клицали радосно и са усхићењем су подвикивали. 13 Народ није могао да разазна звук повика среће од звука плача народа. Јер је народ јако клицао и тај се звук надалеко простирао.
10 Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. 11 Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са другом браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.
13 Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све што чините нека буде у љубави.
15 Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, 16 да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. 18 Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.
19 Поздрављају вас цркве у Малој Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Приска са црквом која се окупља у њиховом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. 21 Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. 22 Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса нека је са вама.
24 Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу. Амин.
Каквом силом Исус лечи?
22 Након тога су Исусу довели човека опседнутог злим духом, који је због тога био слеп и нем. Исус га је исцелио, па је човек проговорио и прогледао. 23 Сав народ се дивио и говорио: „Није ли ово Син Давидов?“ 24 Кад су фарисеји то чули, рекли су: „Овај не истерује зле духове осим уз помоћ Веелзевула, главара злих духова!“ 25 А Исус, знајући шта мисле, рече им: „Свако царство у коме дође до поделе и рата – опустеће, и сваки град или дом где се људи окрену једни против других, неће опстати. 26 Ако Сатана изгони Сатану, он се окренуо против себе самог. Како ће, дакле, опстати његово царство? 27 Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици[a] изгоне? Зато ће вам они судити. 28 Али, ако ја Божијим Духом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије. 29 Или, зар може неко да уђе у кућу снажног човека и да опљачка његово покућство, ако га прво не свеже? Тек онда ће опљачкати његову кућу.
30 Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа. 31 Зато вам кажем: људима се може опростити сваки грех и свако богохулство, али богохулство против Духа му се неће опростити. 32 И ако ко каже нешто против Сина Човечијег, то му се може опростити; али ако каже нешто против Духа Светога, то му се неће опростити ни на овом свету, ни у будућем.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.