Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
31 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2 Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3 Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5 У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6 Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8 Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19 Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21 Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23 Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
Давидов.
35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2 Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3 Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4 Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5 Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6 нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7 Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8 Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9 А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11 Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17 Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26 Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
Десет заповести
5 Мојсије позва све Израиљце и рече им: „Послушај, о Израиљу, све прописе и одредбе које вам данас говорим на ваше уши! Научите да их држите, како бисте их вршили. 2 Господ, Бог наш, је са нама склопио савез на Хориву. 3 Господ није склопио овај савез с вашим оцима, него с нама свима који смо овде данас живи. 4 Господ је с вама говорио лицем у лице на гори исред огња. 5 У оно време сам стајао између Господа и вас да вам објавим реч Господњу, јер сте се уплашили од огња, те се нисте попели на гору. Он је рекао:
6 ’Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
7 Немој имати друге богове осим мене.
8 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 9 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 10 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
11 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
12 Држи дан суботњи, и посвећуј га како ти је заповедио Господ, Бог твој. 13 Шест дана ради и обављај све своје послове. 14 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твој во, ни твој магарац, нити ишта од твоје стоке, ни странац који живи у твојим градовима, да би се и твој слуга и твоја слушкиња одморили, као ти. 15 Сети се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, извео оданде снажном руком и испруженом мишицом. Зато ти је Господ, Бог твој, заповедио да вршиш дан суботњи.
16 Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио Господ, Бог твој, да би ти се продужили дани, и да би ти било добро на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
17 Не убиј!
18 Не чини прељубе!
19 Не кради!
20 Не сведочи лажно против ближњега свога!
21 Не пожели жену ближњега свога. Не прижељкуј кућу ближњега свога, ни поље његово, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.’
22 Господ није ништа додавао речима које је громким гласом саопштио целој твојој заједници на гори из огња, облака и густе таме. Уписао их је на две камене плоче и предао ми их.
Благо у земљаним посудама
4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. 2 Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 3 А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
5 Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. 6 Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 8 Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 9 прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 10 Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11 Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 12 Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
10 Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. 11 Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? 12 И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? 13 Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14 Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15 Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16 Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17 Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18 Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.