Book of Common Prayer
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Давидова молитва.
86 Своје ухо пригни, о, Господе!
Услиши ме, јер сиромах
и невољник ја сам.
2 Душу моју ти сачувај, јер сам веран;
свога слугу спаси,
јер ти си мој Бог у кога се уздам.
3 Смилуј ми се, о, Господе,
јер ти вапим од јутра до сутра!
4 Разгали душу слуге свога,
јер ја теби, о, Господе, душу своју дижем.
5 Ти си добар, Господе;
вољан си да прашташ,
милошћу си богат
за све што те призивају.
6 О, Господе, чуј молитву моју!
Поклони пажњу гласу мога преклињања.
7 Ја ћу тебе звати у дану моје невоље
јер ти ћеш се одазвати.
8 Нема, Господе, никог попут тебе међу боговима,
не постоје дела као што су твоја.
9 Сви народи које си створио ће доћи,
пред тобом се поклонити, Господе,
име своје прославити.
10 Јер ти си велик,
чудеса ти твориш,
ти си Бог једини.
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
28 Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.
То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
Виђење о свитку
2 Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ 2 И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.
3 Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. 4 Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ 5 Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. 6 А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. 7 Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. 8 А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“
9 Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. 10 Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.
3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ 2 Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
3 Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
Христос – наш Првосвештеник
14 Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15 Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16 Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.
5 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. 2 Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и са̂м подложан слабостима. 3 Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.
4 Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. 5 Тако ни Христос није са̂м себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.“
6 Тако и на другом месту каже:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
Преображење
28 А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29 Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30 Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31 који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти[a], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32 Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33 Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34 Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35 Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36 Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.