Book of Common Prayer
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
10 Још само мало,
и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
а њега неће бити.
11 Понизни ће наследити земљу,
радоваће се због обиља мира.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
18 Господу су знани дани беспрекорних,
наследство њихово остаје довека.
19 У времену лошем неће се стидети,
и сити ће бити у данима глади.
20 А зликовци ће пропасти;
душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
окончаће, у диму ће окончати.
21 Зликовац позајмљује и не враћа,
а праведник је дарежљив и даје.
22 Јер, они које он благослови,
наследиће земљу;
а које он прокуне,
биће истребљени.
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
30 Мудрост зборе уста праведнога
и језик му објављује правду.
31 У срцу му је Закон Бога његовога,
кораци му се не клизају.
32 Зликовац праведника вреба
и настоји да га убије.
33 Али његовој га руци Господ препустити неће;
када му се суди, осудити га неће.
34 Чекај на Господа,
пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
и гледаш када се зликовци буду истребили.
35 Видео сам зликовца бездушног,
грана се као домаће стабло зелено.
36 Али прошао је; погледао сам,
а њега нема;
потражио сам га,
и нисам га пронашао.
37 Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
јер будућност припада миротворцу.
38 Сви ће преступници бити разорени,
истребљење је будућност зликоваца.
39 Од Господа је спасење праведних,
у време невоље он им је тврђава.
40 Господ им помаже,
он их избавља;
од зликоваца избавља их,
спасава их јер у њему уточиште траже.
Господ је Бог
32 Стога, испитај протекла времена што су минула пре тебе, од када је Бог створио човечанство на земљи, распитај се с једног краја неба до другог: зар се икада нешто тако величанствено догодило? Зар се тако нешто чуло? 33 Зар је који народ чуо да му глас Божији говори из огња, као што си ти чуо и остао жив? 34 Или, зар је иједан бог покушао да оде и узме један народ за себе из другог народа казнама, знацима и чудесима, ратом, моћном руком и испруженом мишицом, те великим страхом, као што је све то Господ, Бог твој, урадио за тебе у Египту на твоје очи?
35 То ти је показано да знаш да је Господ прави Бог и да осим њега нема другог. 36 Огласио ти се с неба да се поучиш. На земљи ти је дозволио да видиш његов велики огањ и да чујеш његове речи из огња. 37 А зато што је заволео твоје оце, изабрао је њихово потомство после њих. Тебе је, пак, извео из Египта својом великом силом, 38 да истера велике народе који су бројнији од тебе, како би те увео у земљу и дао ти је у посед, као што је то данас.
39 Стога, знај данас и узми к срцу да је Господ прави Бог горе на небесима и доле на земљи; другога нема. 40 Држи његове законе и заповести које ти заповедам данас, да добро буде теби и твојим синовима после тебе и да проживиш дуго времена на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у све дане.“
3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? 2 Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. 3 Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. 5 То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. 6 Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.
7 Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, 8 колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? 9 Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? 10 Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. 11 Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?
12 Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. 13 Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. 14 Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. 15 Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. 16 Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. 17 Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.
18 А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.
Прича о сналажљивом управитељу
16 Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. 2 Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3 Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. 4 Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5 Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6 Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:
’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7 Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’
Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’
Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8 Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. 9 Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.