Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма поклоничка.
128 Благо сваком што се Господа боји,
оном који путеве му следи!
2 Зато ћеш јести плод својих руку;
благо теби, добро нек ти буде!
3 Жена ће ти бити као лоза плодоносна
усред куће твоје,
синови ти као изданци маслине
око твога стола!
4 Гле! Тако ће бити благословен човек
што се Господа боји!
5 Нек те са Сиона благослови Господ,
па да сваког дана свог живота
гледаш благостање Јерусалима;
6 па да гледаш децу деце своје.
Мир Израиљу!
Испуни завете које си дао Богу
5 Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2 Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3 Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4 А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5 Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6 Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником[a] Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7 Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8 Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9 Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11 Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12 Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14 Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16 И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокуља радостима његовог срца.
Ко је Исус?
21 Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“
22 Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“
23 Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“
25 „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? 26 Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“
27 Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. 28 Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним са̂м од себе, него говорим како ме је научио Отац. 29 Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ 30 Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.
Шта чини Авра̂мово потомство?
31 Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. 32 Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“
33 Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“
34 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35 Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36 Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37 Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.