Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма поклоничка.
125 Они што се у Господа уздају,
јесу као гора Сион – постојана,
довека се помакнути не да!
2 Попут гора што Јерусалим окружују,
тако је и Господ око свог народа,
све од сада па за вечност целу.
3 Уистину, неће жезло злочинаца владати
над земљом што припада праведнима;
да праведни руке своје не би
неправди пружали.
4 О, Господе, добро чини добрима
и онима честитога срца!
5 А оне што на своје криве стазе скрећу,
Господ ће одагнати са злотворима.
Мир Израиљу!
Сврха и тема
1 Мудре приче[a] Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2 да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
3 да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
4 да̂ се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
5 Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
6 да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
7 Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
8 Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
9 Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
10 Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
11 Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
12 Хајде да их попут Света мртвих[b] прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
13 Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
14 Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
15 Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
16 Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
17 Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
18 Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
19 Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
2 Зато немаш изговора, о, човече који судиш, ко год да си. Јер тиме што судиш другоме, самог себе осуђујеш, пошто ти, судијо, чиниш исто. 2 Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. 3 Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а са̂м чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? 4 Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? 5 Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, 6 па ће сваком узвратити по његовим делима. 7 Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. 8 А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. 9 Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. 10 А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. 11 Бог, наиме, није пристран.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.