Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

²⁰ Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. ²¹ Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“

Народ му није одговорио ни речи.

²² Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. ²³ Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. ²⁴ Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“

Сав народ одговори: „Предлог је добар.“

²⁵ Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ ²⁶ Они узму јунца који им је дан и припреме га.

Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.

²⁷ Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ ²⁸ Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. ²⁹ Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.

³⁰ Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. ³¹ Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ ³² Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере^[a] жита. ³³ Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.

³⁴ Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. ³⁵ Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.

³⁶ Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Авра̂мов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. ³⁷ Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“

³⁸ Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.

³⁹ Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“

Павлов поздрав црквама у Галатији

1 Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је ускрснуо из мртвих, ² заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:

³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, ⁴ који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. ⁵ Њему припада слава од сад и довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. ⁷ У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. ⁸ Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! ⁹ Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!

¹⁰ Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.

Како је Павле постао апостол

¹¹ Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. ¹² Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

Исус исцељује капетановог слугу

7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. ² Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. ³ Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. ⁴ Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“

⁶ Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. ⁷ Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. ⁸ Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

⁹ Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ ¹⁰ Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.