Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

²⁰ Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.

²¹ Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.

²² Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: ²³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: ²⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.

Јеровоам гради златну телад

²⁵ А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.

²⁶ Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. ²⁷ Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“

²⁸ Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ ²⁹ Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. ³⁰ То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.

³¹ Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. ³² Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.

³³ Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.

Служба откупљења

¹¹ И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. ¹³ Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. ¹⁴ Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. ¹⁵ Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало.