Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
8 Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.
9 Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао, 10 Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи 11 Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију.
Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«
12 Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се. 13 Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.
14 Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«
15 Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«
16 Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.
17 Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?«
А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«
45 Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. 46 А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
Исус хода по води
(Мт 14,22-33; Јн 6,16-21)
47 Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. 48 Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу[a] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. 49 Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. 50 Јер, сви су га видели и препали се.
Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
51 Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, 52 јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International