Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Златно теле
(5. Мојс 9,6-29)
32 Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«
2 Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«
3 И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. 4 Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком.
Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«
5 Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«
6 Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.
7 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. 8 Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«
9 »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. 10 А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«
11 Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? 12 Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. 13 Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«
14 И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
4 Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!
Завршни савети
2 Преклињем Еводију и преклињем Синтиху да буду сложне у Господу. 3 Да, и тебе молим, одани друже, помажи им, јер су се са мном раме уз раме бориле у проповедању еванђеља заједно с Климентом и мојим осталим сарадницима, чија су имена у Књизи живота.
4 Радујте се у Господу увек! Понављам: радујте се. 5 Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу. 6 Не будите забринути ни за шта, него у свему, молитвом и молбом са захваљивањем, јасно показујте Богу за шта га молите. 7 И Божији мир, који превазилази свако разумевање, чуваће ваше срце и ваше мисли у Христу Исусу.
8 На крају, браћо, што год је истинито, што год је племенито, што год је праведно, што год је чисто, што год је лепо, што год је на добром гласу – ако је нека врлина или похвала – на то мислите. 9 Оно што сте од мене научили, примили, чули и видели, то чините, и Бог мира биће с вама.
Прича о свадби
(Лк 14,15-24)
22 Исус поново поче да им говори у причама: 2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. 3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.
4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5 »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, 6 а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.
7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. 9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ 10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.
11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, 12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14 »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International