Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3 Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4 Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5 Мислим на минуле дане
и године давне.
6 Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7 Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8 Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9 Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
9 Видео си невољу наших предака у Египту, чуо си им вапај код Црвеног мора; 10 Учинио си знакове и чудеса над фараоном, над свим његовим слугама и читавим народом његове земље, јер си знао да су бахато поступили према њима. Тако си стекао себи име, баш какво је и данас. 11 Ти си разделио море пред њима и прошли су посред мора, по сувом дну, а њихове си прогонитеље бацио у дубине, као камен у силне воде! 12 Водио си их дању стубом од облака, а ноћу си им стубом од огња осветљавао пут којим су ишли.
13 Сишао си на брдо Синај и говорио им са небеса; дао си им праведне прописе, истините законе и добре уредбе и заповести. 14 Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко Мојсија, свога слуге. 15 Дао си им хлеб са неба кад су били гладни и воду из стене си им довео кад су били жедни; још си им рекао да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.
Не постављајте препреке брату
13 Зато не осуђујмо више једни друге, него радије одлучите да не чините ништа што би брата навело да посрне или да сагреши. 14 Знам и уверен сам у Господу Исусу да никаква храна није нечиста сама по себи; нечиста је само за оног који сматра да је нечиста. 15 Ако је твој брат ожалошћен због нечега што ти једеш, то значи да не поступаш из љубави. Не упропашћуј храном онога за кога је Христос умро. 16 Стога, не дозволите да ваше добро изађе на лош глас. 17 Јер јело и пиће не чине Царство Божије, него праведност, мир и радост по Духу Светоме. 18 Јер онај који тако служи Христу, угодан је Богу и поштован од људи.
19 Зато настојмо да радимо на миру и узајамном изграђивању. 20 Не дозволи да се због хране уништава Божије дело! Свака храна је чиста, али није добро ако неко једе нешто што ће другога навести на грех. 21 Добро је не јести месо и не пити вино, и уздржавати се од онога што би могло узроковати да твој брат посрне.
22 Оно што верујеш, задржи за себе пред Богом. Блажен је онај који не осуђује себе за оно у шта је уверен. 23 Ко једе са сумњом, осуђује себе, јер то не чини по вери. Наиме, све што се не чини по вери, грех је.
Угађајте другима, не себи
15 Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. 2 Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.