Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Zahvala za spas od smrti

Davidova pjesma za posvećenje Hrama.

Elizej vraća u život Šunamkinog sina

¹⁸ Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima.

¹⁹ Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!«

A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.«

²⁰ Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. ²¹ Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla.

²² Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.«

²³ »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.«

»Ne brini se. Sve je u redu.«^[a] odgovorila je ona. ²⁴ Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.«

²⁵ Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel.

Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! ²⁶ Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.«

Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.«

²⁷ Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge.

Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.«

²⁸ »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?«

²⁹ Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.«

³⁰ No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.«

I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, ³¹ a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života.

Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.«

Kršćansko davanje

8 Braćo i sestre, sada bismo željeli da znate što je Božja milost učinila crkvama u Makedoniji. ² Iako su ozbiljno iskušane u nevoljama, njihova je velika radost urodila darežljivošću unatoč njihovoj velikoj neimaštini. ³ Mogu posvjedočiti da su dali onoliko koliko su mogli, čak i iznad svojih mogućnosti, i to po svojoj slobodnoj volji. ⁴ Nekoliko su nas puta molili i navaljivali da sudjeluju u tom skupljanju za Božje ljude. ⁵ Dali su i više nego što smo se mogli nadati. Dali su sami sebe najprije Gospodinu—jer je to Božja volja—a onda nama. ⁶ Zato smo i molili Tita da, kao što je počeo, tako i završi za vas taj čin milosti. ⁷ Međutim, kao što obilujete svime: vjerom, govorom, znanjem, istinskom željom da pomognete i ljubavlju prema nama, obilujte i u milosti davanja.