Revised Common Lectionary (Complementary)
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
31 Јер, он убогоме стоји здесна,
да га спасе од оних који га осуђују.
Израелова бунтовничка природа
20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.
2 Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: 3 »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘
4 »Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева 5 и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. 6 Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави[a]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«
8 »‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили[b] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. 9 Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, 10 извео сам их из Египта и довео у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети[c]. 12 Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.
13 »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. 14 Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 15 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. 17 Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи,
Упозорење против неверовања
7 Стога, као што каже Свети Дух:
»Данас ако му чујете глас,
8 нека вам не отврдне срце као у време Побуне,
на дан искушења у пустињи,
9 где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,
па моја дела гледали четрдесет година.
10 Зато сам се разгневио на тај нараштај
и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
12 Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога. 13 Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом. 14 Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.
15 Као што је речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«(B)
16 Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи? 18 А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни? 19 И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(C)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(D), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(E)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International