Revised Common Lectionary (Complementary)
Божији савез с Аврамом
15 После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу:
»Не бој се, Авраме,
ја сам твој штит.
Твоја награда биће веома велика.«
2 А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«
3 И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«
4 Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«
5 Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«
6 Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Вера и истрајност
11 А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо. 2 Због ње су стари добили похвалу.
3 Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.
8 Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. 9 Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10 јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.
11 Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.[a] 12 Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.
13 Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући[b] да су странци и дошљаци на земљи. 14 А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. 15 Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. 16 Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.
32 »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. 33 Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. 34 Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«
Будност
(Мт 24,45-51)
35 »Нека вам бедра буду опасана[a] и нека ваше светиљке горе, 36 као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. 37 Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38 Дошао он у поноћ или касније[b], ако их нађе спремне, благо њима. 39 Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. 40 И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International