Revised Common Lectionary (Complementary)

² Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
    без тебе ништа добро немам«,
³ али и о боговима који су свети народима земље:
    »Величанствени су,
    у њима је сва моја наслада.«

⁴ Умножиће се муке
    оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
    ни њихова имена уснама да помињем.

⁵ ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
    ти чврсто држиш што ми је додељено.
⁶ Међе ми на лепу земљу падоше;
    да, прекрасно је моје наследство.

⁷ Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
    чак ме и ноћу опомиње савест.
⁸ ГОСПОД ми је стално пред очима,
    јер ми је здесна, нећу посрнути.
⁹ Зато ми се срце радује и душа весели.
    И тело ће ми спокојно почивати,
¹⁰ јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
    ни дати да твој верни иструне.
¹¹ Показаћеш ми стазу живота,
    својим лицем радошћу ме испунити,
    теби здесна милином вечном.

¹⁵ Јешурун^[a] се угојио, па се узритао;
    угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
    и одбацио Стену, свога Спаситеља.
¹⁶ Чинили су га љубоморним туђим боговима,
    гневили га гнусним идолима.
¹⁷ Демонима су приносили жртве, а не Богу,
    боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
    боговима којих се ваши праоци нису бојали.
¹⁸ Занемарио си Стену која те донела на свет,
    заборавио Бога који те родио.

¹⁹ ГОСПОД то виде и одбаци их,
    јер су га његови синови и кћери разгневили.
²⁰ »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
    »и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
    деца која немају верности.
²¹ Учинише ме љубоморним оним што није бог,
    разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
    разгневити их народом неразумним.
²² Јер, од мога гнева огањ се запалио
    који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
    и запалити темеље планина.

²³ »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
    своје стреле на њих ћу потрошити.
²⁴ Од глади ће умирати;
    изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
    отров гуја које по прашини гмижу.
²⁵ Напољу ће им мач затирати децу,
    а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
    одојчад и старци седокоси.
²⁶ Рекох да ћу их расејати
    и избрисати спомен на њих међу људима.
²⁷ Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
    да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
    Није ГОСПОД све ово учинио!‘«

³⁹ »Видите сада да једино ја сам Бог
    и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
    ја рањавам и ја исцељујем.
    Из моје руке нема избављења.
⁴⁰ Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
    Тако ми мога живота вечног,
⁴¹ када наоштрим свој мач блистави
    и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
    и узвратити онима који ме мрзе.
⁴² Своје стреле напојићу крвљу
    и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
    глава предводникâ непријатељевих.

⁴³ »Веселите се, народи, с његовим народом,
    јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
    и очистити своју земљу и народ.«