Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Тужбалица за фараоном
32 Првога дана дванаестог месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, запевај тужбалицу за фараоном, царем Египта, и реци му:
»‚Ти си као лав међу народима.
Ти си као крокодил,
који пљуска по својим рекама,
ногама бућка воду и замућује реке.
3 »‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Ево, разапећу своју мрежу над тобом
када се окупе многи народи,
и они ће те извући мојом мрежом.
4 Бацићу те на земљу
и треснути те о ледину.
Пустићу све птице да слете на тебе
и све звери нахранити тобом.
5 Развући ћу твоје месо по горама
и напунити долине твојом стрвином.
6 Источићу ти крв на земљу и њоме натопити горе
и клисуре ће се њоме испунити.
7 А када ти угасим живот,
прекрићу небеса и затамнити им звезде.
Сунце ћу заклонити облаком,
а месец неће одавати светлост.
8 Затамнићу над тобом
сва блистава светла на небесима
и тамом ти прекрити земљу,
говори Господ ГОСПОД.
9 »‚Многи народи ће се узнемирити када објавим твоје уништење међу народима, у земљама за које ниси ни знао. 10 Многи народи ће бити згрожени оним што те снашло, а њихови ће цареви дрхтати од ужаса када узмахнем својим мачем пред њима. На дан твога пада сваки ће од њих стрепети за свој живот.
Излечење опседнутог дечака
(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)
37 Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
38 Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. 39 Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. 40 Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
41 »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«
42 Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. 43 И сви се задивише Божијој величини.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)
Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима:
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International