Revised Common Lectionary (Complementary)

¹⁶ Tako da mi od sada nikoga ne poznajemo po tijelu; ako smo i znali Krista po tijelu, sada ga tako više ne poznajemo. ¹⁷ Ako je dakle tko u Kristu, novi je stvor. Staro prođe, novo je, gle, postalo. ¹⁸ Ali je sve od Boga koji nas sa sobom pomiri po Kristu i dade nam službu pomirenja. ¹⁹ Bog, naime, bijaše u Kristu i pomiri svijet sa sobom, ne uračunavajući im njihovih prijestupa i polažući u nas riječ pomirenja. ²⁰ Poslanici smo dakle, za Krista, kao da Bog po nama nagovara. Poradi Krista molimo: Pomirite se s Bogom! ²¹ Njega koji ne upozna grijeha, za nas grijehom učini, da bismo mi postali pravednost Božja u njemu.

Prispodoba o izgubljenom i nađenom

15 Približavali mu se svi carinici i grješnici kako bi ga čuli. ² A farizeji su i pismoznanci mrmljali govoreći: »Ovaj prima grješnike i jede s njima.«

³ A on im kaza ovu prispodobu:

Izgubljeni sin

¹¹ I reče: »Neki je čovjek imao dva sina. ¹² Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio imovine koji mi pripada.' I on im podijeli imanje. ¹³ Poslije nekoliko dana mlađi sin, pokupivši sve, otputova u daleku zemlju te ondje raspe svoju imovinu živeći nehajno. ¹⁴ A kad sve potroši, nastade ljuta glad u onoj zemlji, i on stade oskudijevati. ¹⁵ Tada ode i pribi se kod jednoga stanovnika te zemlje, a on ga posla u svoja polja da pase svinje. ¹⁶ Želio se nasititi mahunama što su ih jele svinje, ali mu nitko nije davao.^{[a] 17} I došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca mojega obiluju kruhom, a ja ovdje skapavam od gladi! ¹⁸ Ustat ću, poći ću k ocu svojemu i reći mu: Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! ¹⁹ Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'

²⁰ Ustade i pođe k ocu svojemu. Dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac, sažali se, pritrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. ²¹ A sin mu reče: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom.' ²² A otac reče slugama: 'Brzo donesite haljinu, onu prvu, i odjenite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge! ²³ Dovedite i zakoljite tele ugojeno da blagujemo i proveselimo se. ²⁴ Jer ovaj sin moj bijaše mrtav i oživje; izgubljen bijaše i nađe se.' I stadoše se veseliti.

²⁵ A njegov stariji sin bijaše u polju. Kad se vraćao i približio kući, začu svirku i igru. ²⁶ Dozvavši jednoga slugu raspitivao se što je to. ²⁷ A on mu reče: 'Brat tvoj dođe, pa tvoj otac zakla tele ugojeno, jer ga zdrava dočeka.' ²⁸ A on se razgnjevi i ne htjede ući. Tada izađe otac njegov i stade ga nagovarati. ²⁹ Nato on reče ocu: 'Evo služim ti već tolike godine, i nikada tvoje zapovijedi ne prekrših, a ni jareta mi nikada nisi dao da se proveselim sa svojim prijateljima. ³⁰ A kada dođe ovaj tvoj sin koji s bludnicama izjede tvoje imanje, ti mu zakla tele ugojeno.' ³¹ A on mu reče: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom, i sve je moje tvoje. ³² Ali se trebalo veseliti i radovati, jer ovaj tvoj brat bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se.'«