Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Давид поштеђује Саула
24 Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«
2 Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ. 3 Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.
4 Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘«
Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача. 5 Али после га запече савест што је то учинио, 6 па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«
7 Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.
8 Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!«
Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони, 9 па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘? 10 Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘ 11 Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот. 12 Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе. 13 Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе. 14 На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву? 15 Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«
16 Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«
И гласно заплака.
17 »Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво. 18 Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио. 19 Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени. 20 Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама. 21 А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«
22 И Давид се закле Саулу.
Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.
Господња вечера
17 Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре. 18 Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ. 19 Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени. 20 Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру, 21 пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије. 22 Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.
27 Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. 28 Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. 30 Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло[a]. 31 Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. 32 А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International