Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам Давидов. За спомен.

Јаковљев сусрет с Исавом

33 Јаков диже поглед и виде Исава како долази са четири стотине људи, па подели децу Лији, Рахиљи и двема слушкињама. ² Напред стави слушкиње и њихову децу, за њима Лију и њену децу, а Рахиљу и Јосифа позади. ³ Он сâм пође пред њима и седам пута се поклони до земље док се приближавао свом брату.

⁴ Исав му потрча у сусрет и загрли га, обеси му се око врата и пољуби га, па обојица заплакаше.

⁵ Онда Исав диже поглед и угледа жене и децу, па упита: »Ко су ови с тобом?«

»Деца коју је Бог милостиво дао мени, твом слузи«, одговори Јаков.

⁶ Тада слушкиње и њихова деца приђоше и поклонише се. ⁷ За њима приђоше Лија и њена деца и поклонише се, а на крају приђоше Рахиља и Јосиф, па се и они поклонише.

⁸ Исав упита: »А шта ћеш са оним крдима што сам их срео?«

»Да нађем милост у твојим очима, господару«, одговори Јаков.

⁹ Али Исав рече: »Ја већ имам много, брате. Задржи своје за себе.«

¹⁰ »Не, молим те«, рече Јаков. »Ако сам нашао милост у твојим очима, прими тај дар од мене. Јер, видети твоје лице је као видети лице Божије, сад кад си ме милостиво примио. ¹¹ Прихвати дар који ти је донет, јер Бог је био милостив према мени, па имам свега.«

Пошто га је Јаков толико наговарао, Исав прихвати дар.

¹² Онда Исав рече: »Кренимо сада на пут. И ја ћу с тобом.«

¹³ Али Јаков му рече: »Ти, господару, знаш да су деца нејака, а треба да пазим и на овце и краве које доје. Ако животиње само један дан буду теране сувише брзо, све ће угинути. ¹⁴ Зато ти, господару, иди испред мене, твог слуге, а ја ћу полако, брзином којом може марва која је преда мном и деца, док не стигнем теби, господару, у Сеир.«

¹⁵ Исав рече: »Дај да барем оставим с тобом неколико мојих људи.«

»Љубазно је то од тебе, господару, али не треба«, одврати Јаков.

¹⁶ Тако Исав истога дана крену назад у Сеир. ¹⁷ Али Јаков оде у Сукот и тамо себи подиже кућу, а за стоку заклоне. Зато се то место и зове Сукот^[a].

Покривање главе

² Хвалим вас што ме се у свему сећате и што се држите учењâ^[a] онако како сам вам их предао.

³ Али, хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, да је човек глава жени и да је Бог глава Христу. ⁴ Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ И свака жена која се моли или пророкује гологлава, срамоти своју главу, јер је то исто као да јој је глава обријана. ⁶ Јер, ако жена не покрива главу, нека се ошиша. А ако је ружно да се жена шиша или брије, нека покрива главу. ⁷ Човек не мора да покрива главу пошто је он Божија слика и слава, а жена је човекова слава. ⁸ Јер, није човек постао од жене, него жена од човека. ⁹ И није човек створен ради жене, него жена ради човека. ¹⁰ Зато жена мора да има знак власти на глави, ради анђелâ.

¹¹ Али, у Господу, нити је жена без човека, нити човек без жене. ¹² Јер, као што је жена постала од човека, тако и човек постаје кроз жену, а све је од Бога. ¹³ Сами просудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу? ¹⁴ Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота да има дугу косу, ¹⁵ а ако жена има дугу косу, да је то њена слава? Јер, коса јој је дата место вела.

¹⁶ Ако је коме до препирања, ми немамо такав обичај, а ни Божије цркве.