Revised Common Lectionary (Complementary)

² Imajte mjesta za nas! Nikomu nismo učinili nepravde, nikoga nismo upropastili, nikoga iskoristili. ³ Ne govorim na osudu, jer sam već prije rekao da ste u našim srcima, bilo da s vama umiremo, ili da s vama živimo. ⁴ Veliko je moje povjerenje u vas, velik je moj ponos zbog vas. Utjehom sam ispunjen, radosti sam prepun ponad sve naše nevolje. ⁵ Jer i kada stigosmo u Makedoniju, nikakva smirenja nije imalo tijelo naše, nego nas u svemu nevolje pritijesniše; izvana borbe, iznutra strepnje. ⁶ Ali nas je Bog, Onaj koji ponizne tješi, utješio Titovim dolaskom. ⁷ A ne samo njegovim dolaskom, nego i utjehom kojom se utješi zbog vas, javljajući nam o vašoj čežnji, vašem jadikovanju, vašoj gorljivosti za mene, tako da se još više obradovah. ⁸ Pa ako vas i ražalostih onom poslanicom, nije mi žao; ako mi i bijaše žao - jer vidim da vas je ona poslanica, iako tek načas, ražalostila - ⁹ sada se radujem, ne zato što se ražalostiste, nego zato što se na obraćenje ražalostiste. Jer se po volji Božjoj ražalostiste, tako da zbog nas ni u čemu niste bili na gubitku. ¹⁰ Jer žalost koja je po Božjoj volji donosi obraćenje - na neopozivo spasenje; a žalost ovoga svijeta donosi smrt. ¹¹ Jer gle, baš to što se po Božjoj volji ražalostiste, koliku u vas unese revnost, pa opravdavanje, pa ogorčenje, pa strah, pa čežnju, pa gorljivost, pa kaznu. U svemu ste pokazali da ste u onome nedužni. ¹² Ako sam vam dakle pisao, nisam ni zbog uvreditelja ni zbog uvrijeđenoga, nego zbog toga da vam se očituje vaša revnost za nas pred Bogom.