Revised Common Lectionary (Complementary)
Гимел
17 Чини добро мени, твоме слузи, и живећу
и држати се твоје речи.
18 Очи ми отвори,
да видим чудесна дела у твом Закону.
19 Дошљак сам на земљи.
Не криј од мене своје заповести.
20 Душа ми се цепа
све време за твојим законима жудећи.
21 Претиш бахатима, проклетима,
који од твојих заповести застрањују.
22 Уклони с мене увреду и презир,
јер ја се држим твојих прописа.
23 Иако поглавари седе и говоре против мене,
ја, твој слуга, о твојим уредбама размишљам.
24 Твоји прописи моја су наслада,
моји саветници.
Најава избављења
33 Док је Јеремија још био затворен у дворишној тамници, дође му реч ГОСПОДЊА други пут: 2 »Овако каже ГОСПОД, који је начинио земљу, обликовао је и учврстио – ГОСПОД му је име: 3 Позови ме, и ја ћу ти се одазвати и обзнанити ти велике и неистраживе ствари, о којима ништа не знаш. 4 Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о кућама у овом граду и палатама царева Јуде које су срушене због опсадних насипа и мача 5 у борби против Халдејаца: Испуниће се лешевима људи које ћу побити у свом гневу и срџби. Сакрио сам своје лице од овога града због све његове опакости.
6 »Али ипак ћу му донети здравље и исцељење. Исцелићу свој народ и дати му мира и спокоја у изобиљу. 7 Вратићу Јуду и Израел из сужањства и поново их изградити да буду као пре. 8 Очистићу их од свега греха који су починили против мене и опростити све њихове грехе побуне против мене. 9 Тада ће ми овај град бити на радост, хвалу и част пред свим народима на земљи, који ће се уплашити и задрхтати када чују за све добро које чиним за њега и за благостање које му дајем.
10 »Овако каже ГОСПОД: На овом месту, за које говорите да је пустош без човека и животиње – у градовима Јуде и на опустелим улицама Јерусалима – опет ће се чути 11 звуци весеља и радости, гласови младожење и младе и гласови оних који у Дом ГОСПОДЊИ доносе жртве захвалнице, говорећи: ‚Захваљујте ГОСПОДУ над војскама, јер ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека.‘ Јер, ја ћу обновити благостање ове земље, да буде као пре, каже ГОСПОД.
Излечење двојице слепих
(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)
29 Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.
30 А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
31 Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
32 Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«
33 »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«
34 Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International