Revised Common Lectionary (Complementary)

Израелци траже цара

8 Када је Самуило остарио, поставио је своје синове за судије у Израелу. ² Његов прворођени син звао се Јоил, а други Авија, и обојица су судили у Беер-Шеви. ³ Али његови синови нису пошли очевим стопама, него су жудели за непоштеним добитком, узимали мито и извртали правду.

⁴ Стога се све Израелове старешине окупише и дођоше Самуилу у Раму, ⁵ па му рекоше: »Ето, остарио си, а твоји синови нису пошли твојим стопама. Зато нам постави цара да нам буде судија, као што је то код свих других народа.«

⁶ Самуилу се није свидело што су рекли: »Дај нам цара да нам буде судија«, па се помоли ГОСПОДУ.

⁷ А ГОСПОД му рече: »Послушај све што ти народ каже. Јер, они нису одбацили тебе, него су одбацили мене као свога цара. ⁸ Како су чинили од дана када сам их извео из Египта па до дана данашњег, остављајући ме и служећи другим боговима, тако сада чине и теби. ⁹ Зато их послушај, али их строго опомени и објасни им шта ће радити цар који ће владати над њима.«

¹⁰ Самуило пренесе све ове ГОСПОДЊЕ речи народу, који је од њега тражио цара, ¹¹ и рече: »Ево шта ће радити цар који ће владати над вама: Узимаће ваше синове да му опслужују борна кола и коње и да трче пред његовим борним колима. ¹² Неке ће постављати за заповеднике над хиљадама и заповеднике над педесетинама, неке да му ору њиве и жању жетву, неке да му праве оружје за рат и опрему за његова борна кола. ¹³ Узимаће ваше кћери да му справљају мирисе и да му буду куварице и пекарке. ¹⁴ Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке и поклањати их својим службеницима. ¹⁵ Узимаће десетак од вашега жита и ваших винограда и поклањати га својим евнусима и службеницима. ¹⁶ Узимаће за своје потребе ваше слуге и слушкиње и ваша најбоља говеда и магарце. ¹⁷ Узимаће десетак од ваше ситне стоке и постаћете његови робови. ¹⁸ Тога дана ћете завапити због цара кога сте себи изабрали, али ГОСПОД вас неће услишити.«

6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт^[a] и вером у Бога, ² учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. ³ И то ћемо учинити ако Бог дâ.

⁴ Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу ⁵ и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, ⁶ па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.

⁷ Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, ⁸ а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.

⁹ Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. ¹¹ А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, ¹² да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.