Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам. Песма за дан суботњи.

Амасијина владавина над Јудом

14 У другој години цара Јоаса, сина Јоахазовог, цара израиљског, зацарио се Амасија, син Јоасов, над Јудом. ² Било му је двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадина из Јерусалима. ³ Чинио је што је право у Господњим очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио свог оца Јоаса. ⁴ Међутим, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.

⁵ Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. ⁶ Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева; него сваки човек треба да буде погубљен за свој грех.“

⁷ Он је потукао десет хиљада Едомаца у Сланој долини, и освојио Селу у бици. Онда ју је прозвао Јоктеил, како се и данас зове.

⁸ Затим је Амасија послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“

⁹ Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. ¹⁰ Потукао си Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“

¹¹ Али Амасија није слушао. Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. ¹² Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. ¹³ Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Охозија, код Вет-Семеса. Затим је дошао у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката^[a]. ¹⁴ Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Господњем и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.

Прича о сејачу

4 Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. ² Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: ³ „Слушајте! Изађе сејач да сеје. ⁴ Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“

⁹ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“

Исус тумачи причу о сејачу

¹⁰ Када је Исус остао са̂м, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. ¹¹ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:

¹³ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ ¹⁴ Сејач сеје Божију реч. ¹⁵ Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. ¹⁶ Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, ¹⁷ али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. ¹⁸ Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, ¹⁹ али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. ²⁰ А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.