Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма поклоничка.

Адам и Ева

⁴ То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.

Када је Господ Бог створио земљу и небо, ⁵ још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. ⁶ Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. ⁷ Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.

⁸ Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. ⁹ Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.

¹⁰ У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. ¹¹ Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. ¹² Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. ¹³ Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. ¹⁴ Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије^[a]. Четврта је Еуфрат.

Прича о сејачу

⁴ Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: ⁵ „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. ⁶ Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. ⁷ Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. ⁸ Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

⁹ Његови ученици су га питали за значење приче. ¹⁰ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

¹¹ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. ¹² Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. ¹³ Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. ¹⁴ Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. ¹⁵ А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.