Revised Common Lectionary (Complementary)
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
12 ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне
и видиш срце и ум,
дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио своју парницу.
13 Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА!
Он живот убогога избавља
из руку опаких.
7 Јер, ради тебе трпим увреде
и стид ми покрива лице.
8 Странац сам својој браћи,
туђинац синовима моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом
и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
против мене говоре,
а пијанци о мени певају ругалице.
13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
ни прогутају дубине,
ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.
16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
јер твоја љубав је добра.
Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
спаси ме због мојих непријатеља.
Мртви греху, живи у Христу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? 2 Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? 3 Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? 4 Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. 5 Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. 6 Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – 7 јер ко је умро, решио се греха.
8 Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, 9 знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
24 »Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара. 25 Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом[a], колико ће више тако звати његове укућане?«
Кога се треба бојати
(Лк 12,2-7)
26 »Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. 27 Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова. 28 Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу. 29 Зар се два врапца не продају за један асарион[b]? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца. 30 Па вама је и сва коса на глави избројана. 31 Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«
Признавање Христа пред људима
(Лк 12,8-9)
32 »Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима. 33 А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«
Не мир, него мач
(Лк 12,51-53; 14,26-27)
34 »Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач. 35 Дошао сам да окренем
‚човека против његовог оца,
кћер против мајке,
снаху против свекрве.
36 Човеку ће његови укућани бити непријатељи.‘[c]
37 »Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан. 38 Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан. 39 Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International