Revised Common Lectionary (Complementary)
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
и ти нам ниси праштао.
43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
међу народима.
46 Сви наши непријатељи
над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
због слома Кћери мога народа.
49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
испразни ми очи од суза[a].
52 Ловили су ме као птицу
моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
па рекох: »Готов сам!«
55 Тада из најдубље јаме
твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
и рекао си: »Не бој се.«
58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
живот ми откупио.
На Малти
28 Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта. 2 Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно. 3 Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.
4 Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«
5 Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било. 6 А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.
7 А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио. 8 А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га. 9 После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени. 10 Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International