Revised Common Lectionary (Complementary)

Давидов.

Рођење Самуилово

1 Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац ² Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

³ Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

⁴ На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. ⁵ Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. ⁶ А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. ⁷ То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. ⁸ Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

⁹ Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. ¹⁰ Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. ¹¹ Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

¹² Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. ¹³ Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. ¹⁴ Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

¹⁵ Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. ¹⁶ Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

¹⁷ Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

¹⁸ А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

¹⁹ Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. ²⁰ Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Како је Павле постао апостол

¹¹ Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. ¹² Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

¹³ Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, ¹⁴ тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.

¹⁵ Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, ¹⁶ да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.

¹⁸ Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. ¹⁹ Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. ²⁰ Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. ²¹ Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. ²² Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. ²³ Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, ²⁴ па су славили Бога ради мене.