Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
29 Дајте славу Господу, синови Божији,
дајте Господу славу и силу,
2 дајте Господу славу имена његовог,
клањајте се Господу у величанству светиње његове.
3 Глас је Господњи над водама,
он то тутњи, он, Бог славе,
он, Господ, над многим водама.
4 Глас је Господњи силан,
глас је Господњи величанствен.
5 Глас Господњи ломи кедрове,
Господ ломи кедрове ливанске.
6 Од њега поскакују као теле,
а Ливан и Сирјон[a] као биволче.
7 Глас Господњи сипа муње огњене,
8 глас Господњи потреса пустињу,
тресе Господ пустињу кадиску.
9 Од гласа Господњег кошуте се младе,
шумама он скида кору са стабала,
а у Дому његовом сви говоре „Слава!“
10 Господ столује над потопом,
Господ столује као Цар довека.
11 Господ даје силу свом народу,
Господ миром благосиља свој народ.
3 Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ 4 Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.
5 Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ 6 Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.
7 Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. 8 Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ 9 Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.
10 Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. 11 Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.
12 Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер[a] рекавши: „Довде нам Господ поможе.“
13 Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. 14 Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.
15 Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. 16 Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. 17 Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.
19 Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, 20 и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.
Павле се враћа у Јерусалим
21 Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ 22 Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.
23 Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. 24 Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. 25 Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.
26 Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. 27 Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.
28 Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. 29 Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. 30 Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.
31 И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.