Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
⁴ Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
⁵ Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
⁶ На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
⁷ Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
⁸ Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
⁹ Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
¹⁰ због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
¹¹ Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

¹² А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
¹³ Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
¹⁴ Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
¹⁵ Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
¹⁶ јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
¹⁷ када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

¹³ Како је благословен човек који је нашао мудрост,
    човек који је добио разборитост!
¹⁴ Јер је она драгоценија него добит од сребра,
    корист је њена од злата већа.
¹⁵ Вреднија је од драгуља
    и равна јој нису сва уживања твоја.
¹⁶ У десници њеној је дуги живот,
    а у њеној левици су богатство и углед.
¹⁷ Путеви су њени путеви благи
    и све њене стазе су мирне.
¹⁸ Она је дрво живота онима који је се држе
    и благословени су они који су чврсто прионули уз њу.