Revised Common Lectionary (Complementary)

Јона бежи од Бога

1 Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: ² „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“

³ Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. ⁴ Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. ⁵ Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.

А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. ⁶ Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“

⁷ Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. ⁸ Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ ⁹ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ ¹⁰ Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. ¹¹ Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.

¹² Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ ¹³ Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. ¹⁴ Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ ¹⁵ Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. ¹⁶ На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.

¹⁹ Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.

²⁰ Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! ²¹ Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. ²² Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, ²³ свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. ²⁴ Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.