Revised Common Lectionary (Complementary)
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
31 јер је убогоме стао с десне стране
да га спасе од оних што му души пресуђују!
Израиљево одметничко понашање
20 Седме године, десетог дана петог месеца, дошли су неки од Израиљевих старешина да траже савет од Господа, и сели пред мене.
2 Тада ми дође реч Господња: 3 „Сине човечији, говори Израиљевим старешинама. Реци им: ’Говори Господ Бог: да ли сте дошли да ме питате за савет? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити на питање!’
4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечији? Саопшти им гадости њихових предака. 5 Реци им: ’Говори Господ Бог: онога дана кад сам изабрао Израиља, кад сам се заклео Јаковљевим потомцима и објавио им се у Египту, подигао сам руку и рекао: ја сам Господ, Бог ваш! 6 Тог дана сам им се заклео да ћу их извести из Египта у земљу коју сам истражио за њих, земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 Рекао сам им: нека свако од вас избаци гадне ликове у које упирете поглед, и не поганите се египатским идолима; ја сам Господ Бог!
8 Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Ни један од њих није избацио своје гадне ликове у које су упирали поглед, нити су оставили своје египатске идоле. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих и дати одушка својој јарости на њима усред Египта. 9 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа међу којима су били и пред којима сам им се објавио, кад сам их извео из Египта. 10 Тако сам их извео из Египта и довео их у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје прописе, јер ће по њима живети онај који их извршава. 12 Дао сам им и своје суботе да им буду знак између мене и њих, те да знају да их ја, Господ, посвећујем.
13 Али дом се Израиљев побунио против мене у пустињи; нису следили моје уредбе, него су одбацили моје прописе, по којима ће живети онај који их извршава, и преко сваке мере скрнавили моје суботе. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих у пустињи да их истребим. 14 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео. 15 Још сам им се заклео у пустињи да их нећу довести у земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 зато што су одбацили моје прописе, нису следили моје уредбе, и скрнавили моје суботе, јер им је срце ишло за идолима. 17 Ипак, сажалио сам се на њих и нисам их уништио, и нисам их затро у пустињи.
7 Зато, као што Дух Свети каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
8 тврда срца не будите,
као кад се дигла буна,
у пустињи у дан кушања.
9 Оци ваши мене су кушали и изазивали,
иако су дела моја гледали четрдесет лета.
10 Тада планух гневом на онај нараштај
и рекох: ’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
12 Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. 13 Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.
14 Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. 15 Као што Писмо каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите,
као кад се дигла буна.“
16 Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? 18 Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? 19 Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.
4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11 Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.