Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма поклоничка. Соломонова.
127 Ако Господ не подиже кућу,
узалуд се на њој градитељи муче;
ако Господ над градом не бдије,
узалуд је над њим стражар будан.
2 Узалудно је и вама да се рано подижете,
да касно лежете
и једете хлеб са муком стечен,
јер он сан свом миљенику даје.
3 Гле, синови су поклон од Господа,
плод утробе је награда!
4 Слични су стрелама у руци ратника,
баш су такви у младости рођени синови.
5 Благо човеку
који њима тоболац свој напуни!
Такви се црвенети неће
кад се буду с душманима
на вратима града расправљали!
Уживање је пролазно
2 Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! 2 За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ 3 Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.
4 Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. 5 Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. 6 Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. 7 Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. 8 Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. 9 Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:
10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
и то ми је била награда за сав труд мој.
11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео власторучно,
о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
без користи под капом небеском!
И мудрост и лудост пролазе
12 Затим сам се посветио размишљању
о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
након оног што је већ урађено?
13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
као што је светлост боља од таме.
14 Мудроме су очи на глави,
а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
обојицу задеси иста судбина.
15 И казао сам у свом срцу:
„Судбина безумника ће и мене задесити,
па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
„И то је пролазно!“
16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
баш као и безумник!
Мукотрпан рад је пролазан
17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра.
Нови живот – нове дужности
18 Жене, покоравајте се мужевима, како приличи животу са Господом.
19 Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.
20 Децо, слушајте своје родитеље у свему, јер је то угодно Господу.
21 Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.
22 Робови, у свему слушајте своје земаљске господаре, не само док вас они посматрају, да бисте задобили њихову наклоност, него искрена срца, из богобојазности према Господу. 23 Све што радите, радите целим срцем, као за Господа, а не за људе, 24 знајући да ћете од Господа примити као награду оно што вам је он припремио. Христу Господу служите! 25 А сваки неправедник ће бити кажњен за неправедне ствари које је учинио, без обзира ко је ко.
4 Господари, поступајте према својим робовима праведно и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.