Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Од злих дана зашто да страхујем,
    кад кривица зликовачка опколи ме;
⁶ баш оних што се у имање своје уздају,
    и обиљем се свог богатства хвале?
⁷ Не може човек брата свог да откупи,
    не може за њега Богу накнаду да плати.
⁸ Елем, висок је откуп за његов живот;
    довека је неизмирив
⁹ да би довека живео
    и гроба не би видео.
¹⁰ Јер човек види да мудар умире;
    да и безумник и онај без памети пропадају,
    да другима имања своја остављају.
¹¹ У себи мисле да им домови довека остају,
    и њихова места од поколења до поколења;
    именом својим земље називају.

¹² Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
    већ је попут стоке што угине.

³ У чему је корист људима од свег њиховог труда
    којим се упињу под капом небеском?
⁴ Поколење долази, поколење одлази,
    а земља траје довека.
⁵ Сунце излази, сунце залази,
    жури на своје место одакле излази.
⁶ Ветар иде на југ
    и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
    да се поново кружећи врати.
⁷ Све реке у море теку,
    а море није пуно;
    и тамо одакле теку реке,
    враћају се да опет теку.
⁸ Све је то заморно
    и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
    и ухо се није заситило слушања.
⁹ Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
    и шта се радило, опет ће да се ради.
    Баш ништа ново нема под капом небеском.
¹⁰ Зар има нечег да неко каже:
    „Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
    пре нас тога је било.
¹¹ Нема сећања на оно прошло,
    као што нема сећања
код оних који тек долазе
    на оно што још није дошло.