Revised Common Lectionary (Complementary)

Мардохеј почаствован

6 Цар није спавао те ноћи, па је заповедио да му донесу спомен-књигу, дневнике, која је била прочитана пред њим. ² И тако се нашло записано како је Мардохеј разоткрио двојицу царевих евнуха и чуваре прага, Вихтана и Тареса, у намери да убију цара Артаксеркса.

³ Цар је питао: „Шта је због овог урађено у част и достојанство Мардохеја?“

Одговорили су цареви младићи, његове слуге: „Баш ништа није урађено за њега.“

⁴ Цар је упитао – „Ко је у дворишту?“ – јер је Аман дошао у спољашње двориште царског двора да разговара са царем о вешању Мардохеја на вешала која је подигао за њега.

⁵ Цареве слуге су му одговориле: „То је Аман, стоји у дворишту.“

А цар им узврати: „Нека уђе.“

⁶ Аман је дошао, а цар му је рекао: „Шта би требало да се уради за човека кога цар хоће да почаствује?“

На то је Аман рекао у срцу: „Коме би цар желео да искаже почаст више него мени?!“ ⁷ Аман је одговорио цару: „Човеку кога цар жели да почаствује ⁸ нека буде донета царска одећа коју је цар носио, коњ кога је цар јахао и коме је на главу стављена царска перјаница. ⁹ Онда нека се одећа и коњ дају у руке човеку који је царски главар, племић. И нека обуку човека кога цар жели да почаствује, нека га проведу на коњу по градском тргу и нека пред њим објављују: ’Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!’“

¹⁰ А цар је рекао Аману: „Пожури, узми одећу и коња баш како си казао и уради то за Мардохеја Јеврејина који седи на царевим вратима. И немој да пропустиш ни речи од свега што си предложио!“

¹¹ Тако је Аман узео одећу и коња, обукао Мардохеја, провео га по градском тргу и објавио пред њим: „Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!“

¹² Онда се Мардохеј вратио на царска врата, а Аман је покрио главу и ожалошћен пожурио својој кући. ¹³ Аман је све ово што га је задесило исприповедао Сереси, својој жени и својим пријатељима.

А Сереса, његова жена и његови мудраци су му рекли: „Ако је Мардохеј потомак Јевреја, а ти си већ почео да падаш пред њим, нећеш имати снаге да му се супротставиш. Сигурно ћеш пасти пред њим.“ ¹⁴ И док су они још разговарали са њим, стигли су цареви евнуси па су пожурили да одведу Амана на гозбу коју је Јестира припремила.

Аман обешен

7 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. ² Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“

³ Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. ⁴ Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“^[a]

⁵ Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“

⁶ Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“

Аман је био престрављен пред царем и царицом.

³⁰ Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. ³¹ Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. ³³ Као што је у Писму написано:

10 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. ² Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. ³ Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом.