Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.

Бог позива Исаију

6 Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. ² Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. ³ Они су клицали један другом и говорили:

⁴ Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.

Виђење Божије славе

4 Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“

² Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. ³ Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. ⁴ Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. ⁵ Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. ⁶ Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.

У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. ⁷ Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. ⁸ Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:

⁹ А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, ¹⁰ падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи: