Revised Common Lectionary (Complementary)

Песам поклоничка. Давидова.

Аман обешен

7 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. ² Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“

³ Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. ⁴ Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“^[a]

⁵ Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“

⁶ Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“

Аман је био престрављен пред царем и царицом. ⁷ Цар је бесно устао од гозбе и вина, и отишао у дворску башту, а Аман је остао да моли за живот царицу Јестиру. Наиме, видео је да је цар решен да му нанесе зло.

⁸ Када се цар вратио из дворске баште у кућу где је била гозба и вино, Аман је био пао на лежај на коме је била царица Јестира.

А цар је рекао: „Да неће још и царицу да обешчасти у мојој кући?!“

Чим је цар изустио ову реч покрили су Аманово лице. ⁹ А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката^[b].“

На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ ¹⁰ Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.

Јованово виђење на Патмосу

⁹ Ја, Јован, ваш брат и судеоник у невољама, Царству и постојаном подношењу ради Исуса, нађох се на острву које се зове Патмос, због проповедања речи Божије и поруке о Исусу. ¹⁰ У дан Господњи, Дух ме обузе, и ја зачух снажан глас иза себе, сличан звуку трубе, ¹¹ како говори: „Запиши оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.“

¹² Кад сам се окренуо да видим чији је то глас, угледао сам седам златних свећњака, ¹³ и усред свећњака некога „као син човечији.“ Био је обучен у дугу одежду и опасан златним појасем око прсију. ¹⁴ Коса на његовој глави била је бела као вуна, или као снег, а његове очи као ужарени огањ. ¹⁵ Ноге су му биле као блистава бронза каљена у пећи, а његов глас као хук многих вода. ¹⁶ У својој десној руци држао је седам звезда, а из његових уста је излазио мач оштар с обе стране. Лице му је сијало као кад сунце сија пуном снагом.

¹⁷ Кад сам га видео, пао сам пред његове ноге као мртав. Али он положи своју десницу на мене и рече: „Не бој се! Ја сам Први и Последњи. ¹⁸ Ја сам Живи! Био сам мртав, али, ево, живим од сад и довека, и имам кључеве од смрти и од Света мртвих. ¹⁹ Напиши, дакле, што си видео, о садашњим збивањима и о ономе што ће се догодити после тога. ²⁰ Ово је значење тајне о седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака су седам цркава.