Revised Common Lectionary (Complementary)
Најава обнове Израела
8 Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9 да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10 Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11 Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12 Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
13 Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14 Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15 »Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16 Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Христови апостоли
4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. 2 Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. 3 А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, 4 јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. 5 Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.
Бог и богатство
(Лк 16,13)
24 »Нико не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[a].«
Не брините се
(Лк 12,22-34)
25 »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести или шта ћете пити; ни за своје тело – шта ћете обући. Зар живот није вреднији од хране, а тело од одеће? 26 Погледајте птице: не сеју и не жању и не скупљају жито у амбаре, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте много вреднији од њих? 27 Који од вас, бринући се, може свом животу да дода и један једини сат[b]?
28 »И зашто се бринете за одећу? Погледајте како расту пољски љиљани: не раде и не преду. 29 А ја вам кажем да ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. 30 Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – зар неће много више облачити вас, маловерни? 31 Не брините се, дакле, и не говорите: ‚Шта ћемо јести?‘ или: ‚Шта ћемо пити?‘ или: ‚Шта ћемо обући?‘ 32 Јер, све то траже незнабошци. Зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. 33 Него, прво тражите његово Царство и његову праведност, и све ово ће вам се додати. 34 И не брините се за сутра, јер ће се сутра бринути за себе. Сваки дан има довољно својих невоља.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International