Revised Common Lectionary (Complementary)
Слуга ГОСПОДЊИ
49 Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2 Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3 Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4 Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5 А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6 он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7 Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
Христос – Божија сила и мудрост
18 Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо. 19 Јер, записано је:
»Уништићу мудрост мудрих
и одбацити умност умних.«(A)
20 Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост? 21 Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују. 22 И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост, 23 ми проповедамо распетога Христа – за Јудеје саблазан, за незнабошце лудост, 24 а за позване, и Јудеје и Грке, Христа – Божију силу и Божију мудрост. 25 Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.
26 Погледајте, браћо, себе, позване: нема вас много мудрих по људским мерилима[a], ни много моћних, ни много оних који су племенита рода. 27 Него, Бог је изабрао лудо света да постиди мудре, и слабо света да постиди јаке, 28 и неплеменито света и презрено је изабрао Бог, и оно што није да уништи оно што јесте, 29 да се нико не би хвалио пред Богом. 30 А од њега је то да сте ви у Христу Исусу, који је за нас постао мудрост од Бога и праведност и освештање и откупљење, 31 да буде као што је записано: »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«(B)
Исус предсказује своју смрт
20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. 21 Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22 Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23 »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. 24 »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. 25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
27 »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. 28 Оче, прослави своје име.«
Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29 Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. 30 Други рекоше: »Анђео му је говорио.«
А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31 Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. 32 А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«
33 То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34 Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35 »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. 36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International