Revised Common Lectionary (Complementary)

Šator sastanka izvan tabora

⁷ Mojsije je obično uzimao šator i razapinjao ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je Šator sastanka^[a]. Tko god je htio tražiti savjet od BOGA, odlazio bi do Šatora sastanka izvan tabora. ⁸ Kad god bi Mojsije odlazio u Šator, sav bi narod ustao i stajao na ulazima u svoje šatore, pogledom ga prateći dok nije ušao u Šator. ⁹ Kad bi Mojsije ušao, stup od oblaka bi se spustio i stajao na ulazu u Šator dok je BOG razgovarao s njim. ¹⁰ Kad god bi narod vidio da stup od oblaka stoji na ulazu u Šator, svi bi se poklonili, svatko na ulazu u svoj šator. ¹¹ A BOG je osobno razgovarao s Mojsijem, kao što čovjek razgovara s prijateljem. Mojsije se zatim vraćao u tabor, a njegov mladi pomoćnik Jošua, Nunov sin, ostajao je u Šatoru.

Mojsije traži Božju slavu

¹² Mojsije je rekao BOGU: »Rekao si mi da povedem ovaj narod, ali mi nisi rekao koga ćeš poslati sa mnom. Rekao si mi: ‘Znam te po imenu i stekao si moju naklonost.’ ¹³ Ako sam, dakle, stekao tvoju naklonost, obznani mi svoje putove, da te upoznam i da nastavim u tvojoj naklonosti. Sjeti se da je ovaj narod tvoj narod.«

¹⁴ A BOG odgovori: »Moja prisutnost, ja sâm, poći ću s tobom, tako da možeš biti u miru.«

¹⁵ Tada mu je Mojsije rekao: »Ako ti sâm nećeš ići s nama, onda nas i ne vodi odavde. ¹⁶ Jer, kako će se znati da smo ja i tvoj narod stekli tvoju naklonost ako ne ideš s nama? Po čemu ćemo se ja i tvoj narod razlikovati od svih drugih naroda na zemlji?«

¹⁷ BOG je odgovorio Mojsiju: »Učinit ću baš to što si tražio, jer si stekao moju naklonost i znam te po imenu.«

¹⁸ Tada je Mojsije rekao: »Pokaži mi svoju slavnu prisutnost.«

¹⁹ »Učinit ću da pred tobom prođe sva moja dobrota«, rekao je BOG, »i pred tobom ću izgovoriti ime JAHVE. Pokazat ću naklonost kome želim i sažalit ću se kome želim. ²⁰ No lice mi nećeš vidjeti jer čovjek ne može mene vidjeti i ostati živ.«

²¹ BOG je dalje rekao: »Blizu mene je mjesto gdje možeš stati na stijenu. ²² Kad moja slava bude prolazila, stavit ću te u pukotinu stijene i pokriti te rukom dok ne prođem. ²³ Zatim ću skloniti ruku i vidjet ćeš mi leđa. No moje lice ne može se vidjeti.«

³⁰ Četrdeset godina nakon toga Mojsije je bio u pustinji, blizu Sinajske planine. U plamenu gorućega grma ukazao mu se anđeo. ³¹ Kad je Mojsije ugledao taj prizor, ostao je začuđen. I dok se približavao da ga bolje vidi, čuo je Gospodinov glas: ³² ‘Ja sam Bog tvojih predaka: Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev.’^[a] A Mojsije je drhtao od straha i nije se usuđivao ni pogledati grm. ³³ Tada mu je Gospodin rekao: ‘Skini obuću sa svojih nogu jer je mjesto na kojem stojiš sveto. ³⁴ Vidio sam kako zlostavljaju moj narod u Egiptu. Čuo sam njegove uzdisaje i sišao da ga oslobodim. Sad, hajde! Poslat ću te u Egipat.’^[b]