Revised Common Lectionary (Complementary)

⁷ Te noći Bog se ukazao Salomonu i rekao mu: »Traži što želiš da ti dam.«

⁸ A Salomon mu je odgovorio: »Pokazao si veliku ljubav i vjernost prema mom ocu Davidu i postavio me za kralja nakon njega. ⁹ BOŽE, neka se sad ispuni tvoje obećanje mom ocu Davidu jer si me postavio za kralja nad narodom koji je brojan kao zrnca prašine. ¹⁰ Daj mi mudrosti i znanja da mogu upravljati ovim narodom^[a]. Jer, tko bi njime mogao upravljati bez tvoje pomoći?«

¹¹ Bog je odgovorio Salomonu: »To je, dakle, u tvome srcu. Nisi tražio materijalna dobra, bogatstvo, čast ili smrt onih koji te mrze. Od mene nisi tražio dugačak život, nego mudrost i znanje za sebe, da bi mogao dobro upravljati narodom za čijeg sam te postavio kralja. ¹² Zato ću ti dati mudrost i znanje koje si tražio. No k tome ću pridodati bogatstvo, imovinu i čast, kakve dosad nije imao ni jedan kralj, niti će ih itko imati nakon tebe.«

¹³ Potom se Salomon vratio u Jeruzalem s uzvisine u Gibeonu, gdje je bio Šator sastanka, i vladao je Izraelom.

³² Nitko ne zna kad će biti taj dan i sat. Anđeli na Nebu ne znaju. Ni Sin ne zna. Jedino zna Otac. ³³ Pazite! Ostanite budni! Jer, ne znate kada će doći to vrijeme. ³⁴ To je poput čovjeka koji odlazi na put. Ostavlja svoju kuću i svakom slugi povjerava neku dužnost, a vrataru naređuje da pazi. ³⁵ Tako i vi pazite, jer ne znate kad će se vratiti gospodar. Ne znate hoće li doći navečer, u ponoć, u cik zore ili ujutro. ³⁶ Ako dođe iznenada, ne dopustite da vas zatekne na spavanju. ³⁷ Što vama kažem, govorim svima: ‘budite spremni!’«