Revised Common Lectionary (Complementary)

² У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.

³ Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће.

⁹ Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«

¹⁰ Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.

¹¹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹² »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«

¹³ Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, ¹⁴ а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. ¹⁵ Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.

Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете.

Јединство у Христовом телу

4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. ² Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, ³ трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. ⁴ Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. ⁵ Један је Господ, једна вера, једно крштење. ⁶ Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.

⁷ А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио^[a]. ⁸ Зато се каже:

⁹ Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? ¹⁰ А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. ¹¹ Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, ¹² да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, ¹³ док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. ¹⁴ Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. ¹⁵ Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. ¹⁶ Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.

²⁴ Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

²⁵ А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

²⁶ »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. ²⁷ Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио^[a] Бог Отац.«

²⁸ Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

³⁰ Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? ³¹ Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘^(A)«

³² »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. ³³ Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

³⁴ »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

³⁵ А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети.